Archive for February, 2011
Naša krajnja i jedina destinacija u Kambodži bio je Angkor Vat (Angkor Wat). Do njega smo doplovili brodom iz Vijetnama. Doduše ne direktno. Najpre smo od Čau Doca (Chau Doc) do Pnom Pena (Phnom Penh) plovili brzim brodom. Odatle autobusom stigli do Batambanga (Battambang) i sledeće jutro opet brodom, ovog puta sporim, otplovili za Sijam Rep (Siem Reap). Ovo protrčavanje kroz Kambodžu ću sebi teško oprostiti, jer ova divna zemlja zaista zaslužuje mnogo više pažnje.
Odmah po napuštanju Vijetnama razlika je bila vidljiva na svakom koraku. Uleteli smo u totalno drugu klimatsku zonu. Najednom sunce, temperature od 30+ stepeni, zelena pirinčana polja i nasmejani ljudi. Kambodža je zemlja osmeha i gostoljubivih ljudi. Ljudi često svoje siromaštvo ili ratne nesreće koriste kao dobar izgovor da budu podli, namrgođeni, podmitljivi, neljubazni, nadrndani, depresivni, grubi i nevaspitani. Dabome da je za sve to neko drugi kriv i da siroti narod nema drugog izbora nego da bude mizeran. Toga smo se nagledali u Vijetnamu. Doduše, to je jedna od stvari zbog koje čovek ne mora da odlazi iz Srbije, toga će se na pretek i tamo nagledati.
Malo koja zemlja je u novijoj istoriji (poslednjih stotinak godina) doživela krvoproliće i pakao koji su zadesili Kambodžance. Tokom sedamdesetih i osamdesetih gotovo trećina stanovništva je izginula, ili umrla od gladi i bolesti, najpre usled bombardovanja Amerikanaca, a zatim i zbog vladavine Crvenih Kmera. Danas, većina Kambodžanaca živi u bedi. Bosonoga deca su česta pojava na ulici, higijena je daleko od nivoa pristojnosti, no nekako i pored svega svi ti ljudi ne deluju ni najmanje smrknuto ili depresivno. Odnekle još uvek svi oni crpe neku nadu, ili jednostavno ne traže mnogo od života.
Prvi deo plovidbe, po Bazak reci (Bassac) trajao je svega oko tri-četiri sata. U glavi mi je konstantno odzvanjo Darko Rundek:
Ja cijeli život sanjam
kako odlazim uz rijeku
starim parobrodom
koji vozi sol
i da nosim jednu davnu
nikad prežaljenu ljubav…….
……. dok živim
život koji nisam birao sam
o suhom vjetru s juga
moja duša sanja……
Nisam ga slušala, zamišljala sam njegov glas gledajući sav taj život na reci. Goluždrava decu su izletala iz kuće, sjurivala niz obale veselo mašući za nama i vičući iz petnih žila “bye, bye…”. Žene kraj reke, zauzete pranjem veša, poneki brodić sa ribarima bez mreža i štapova, samo dugački najlon, usečen u šake sa udicom na kraju. Svuda uz reku kuće izdignute na visoke grede, često zaklonjene samo tankim drvetom ili razapetim platnima, starim kutijama, često otvorene sa jedne strane tako da radoznalci mogu da zvirnu u njihovu unutrašnjost, gotovo praznu. Kuće koje podsećaju na čaplje pri niskom vodostaju, sa svojim tankim nogama koje ih drže visoko iznad površine vode. Prolazimo pored dvojice dečkića koji kupaju naizmenično kravu i sebe. Krava je stajala u vodi mirno, nezainteresovana za njih dvojicu, za brodove koji prolaze pored nje. Iz vode joj je izvirivao gornji deo trupa. Deca su je naimenično polivala vodom, pentrala se po njenim klizavim leđima, klizila u vodu i neumorno cičala od sreće.
Vreme je proletelo, i dok sam još uvek pokušavala da presaberem utiske, već smo bili u Pnom Penu. Na obali nas dočeka milion i jedan vozač tuk-tuka nudeći svoje usluge. Za razliku od vijetnamskih, ovi kambodžanski su motorizovani sa specijalno projektovanim prikolicama za putnike, pokatkad sa čitavom maskom koja se prebacuje preko motora, no češće jednostavno kukom vezanom za motor. Nakon kratke rasprave sa neljubaznim vozačem koji nije želeo da prihvati činjenicu da želimo da odšetamo do autobuske stanice, nastavišmo put preko uzavrelog asfalta. Nakon prijatne prolećne temperature u Vijetnamu, na kambodžanskim ulicama smo se kuvali.
Kasnije na autobuskoj stanici ulazeći u autobus, osetih nečije ruke kako mi prelaze preko golih nogu. Bila sam u nekom kratkom šorcu. Okrenuh se naglo, no ne videh nikoga iza sebe. Zatim spustih pogled i ugledah “njega”. Balavog, bosonogog, namrštenog jer ga sunce zaslepljuje i povrh svega radoznalog. Nasmeših se. Setila sam se sebe sa nekih dvanestak godina, u Beogradu, za vreme maratona. Sedeli smo na klupi na Tašmajdanu, a do nas dvojica Afrikanaca. Mislim da je to bio prvi put da sam videla pripadnike druge rase. Gledala sam ih zadivljeno. Delovali su mi tako drugačije, egzotično. Poželela sam da im dodirnem kožu, delovala je grubo i debelo naspram moje. No nisam se usudila, bila sam “prevelika” za tako iskrenu, radoznalu reakciju. Zato pogledah ovo derle sa iskrenim simpatijam, pružih mu ruku, dozvoljavajući mu da je opipa. Izgleda da ga je to uplašilo, te se samo sakri iza mamine suknje. Kako je sa nama putovao dobar deo puta, osetih njegovu ruku na svojim nogama, svaki put kada smo se zaustavljali da pravimo pauze, pri ulasku i izlasku iz autobusa.
Kada konačno pristigosmo u Batambang bio je već mrkli mrak. I opet more tuk-tukova oko nas. Ovoga puta prihvatismo jednog od njih sa sve hotelom koji je reklamirao. Na slici je hotel delovao besprekorno. Sumnjala sam da će nas tako nešto dočekati, za svega 12 dolara za noć. No ispostavilo se da je luksuz i veći nego što su slike bile u stanju da predstave. Ogromna soba (recimo, bar četiri puta veća od najveće evropske). Svaki komad nameštaja, umetničko delo za sebe. Na kraju mi bi žao, što ćemo u hotelu ostati samo jednu noć.
Nakon bogovskog sna i predivnog doručka, nastavili smo put sporim brodom ka Sijam Repu. Na svim kambodžanskim rekama postoje takozvani spori i brzi brodovi. Ovi brzu su uglavnom namenjeni turistima i mnogo su moderniji, imaju kožna sedišta/fotelje prava stakla na kabini i koštaju mnogo više od sporih brodova. Spori obslužuju lokalce, i radoznale turiste – dabome. Brodovi su uglavnom drveni, sa neudobnim klupama (Al’ ko mari? I onako smo vreme provodili na krovu) i platnenim zastorima da vas vetar ili pomahnitalo granje ne ubiju.
Svi pisani i nepisani vodiči su obećavali nezaboravnu uživanciju u plovidbi po Sangker reci na delu između Batambanga i Siam Repa. I bez ikakvog preterivanja, svaki delić puta je bio neponovljivo iskustvo.
U prvom delu, reka je još uvek bila prilično široka, obale niske, zaravljene, sa tek pokojim drvetom. Ljudi su živeli na svojim brodićima. Celo domaćinstvo je bilo smešteno na svega par metara kvadratnih. Deca su nam i dalje veselo odmahivala, ispraćala nas svojim pozdravima. Na jednom od čamaca ugledah dete. Kako nas je spazio izletelo je iz improvizovane kabino vukući nešto u svojim rukama. Na kraju se pojavi na vrhu čamca sa ogromnom belom mačkom. Držao ju je u visini, za prednje šape. Ona je visila, lenjo zevajući dok je on mahao njenim šapicama. Nailazili smo na čitava brodska naselja, sa sve prodavnicama, restoranima i zanatlijama na vodi. Na jednom “doku” čučala su deca, nanizana kao golubovi na strujnim vodovima, skačući naglavačke u reku. Čim nas ugledaše, veselo poskakaše svi do jednog mašući u našem pravcu.
Drugi deo puta je pre ličio na široko, poplavljeno polje. Neka rečna trava je izvirala iz vode, i sve je delovalo beskrajno, kao da tlo nigde ne postoji. Tu videsmo i neobične brodove sa ogromnim lukovima (verovatno neka pomagala za pecanje). Jasno se sećam svoje fasciniranosti tim čudnim konstrukcijama. No na žalost niko nije imao jasnu predstavu čemu to služi.
Nakon ovih poplavljenih polja, reka je krenula da se sužava. Tesnac je bio dovoljno širok da kroz njega prolazi jedan uži brod. Na obalama je raslo žbunje sa gustim granjem, koje nas je teralo da siđemo u kabinu jer je šiblje nemilosrdno ostavljalo ogrebotine po našem telu. Put kroz ovu divljinu je bio vijugav i dosta spor jer se naš brodić teško provlačio.
I na kraju nas dočeka morska širina, tj. jezero Tonle Sap. Jezero je zapravo početak, a ne kraj svega. Iz njega ističe istoimena reka, koja se kasnije uliva u Mekong. Ovo je najveće jezero u Jugoistočnoj Aziji. U toku kišne sezone usled velikog dotoka vode sa Himalaja, Mekong pumpa vodu u Tonle Sap reku, koja menja svoj tok i ponaša se kao pritoka, a ne otoka jezera. U vreme sušne sezone reka otiče iz jezera, vraća vodu u Mekong i ostavlja praktično suvo korito. Površina jezera se drastično smanjuje/povećava iz jedne u drugu sezonu.
Nedaleko od jezera nalazi se Sijam Rep, do koga smo opet morali tuk-tukom. Sijam Rep je bio naš domaćin u narednih par dana i polazna stanica naših poseta Angkor Vatu. Za razliku od drugih kambodžanskih gradova Sijam Rep je u izuzetno dobrom stanju. S obzirom da u njemu živi ogroman broj naučnika i istraživača koji su svoj život podredili izučavanju Angor Vata, i usled ogromnog broja turista koji ovaj istorijski kompleks privlači to je sasvim razumljibo. Centar grada me je podsećao na šoping sela po Nemačkoj. Načičkane, nakinđurene kućice čiji lokali naizmenično nude hranu, piće i masažu. Prezasićeni azijskom hranom, mi smo četiri dana proveli jedući picu u nekom restoranu brze hrane, azijskoj verziji pizza-hut-a. Bili smo željni testa i krompira. Zanimljivo je da nakon povratka iz Azije, a ima tome sada već 3 meseca nijednom nisam obarila pirinač. Pre puta sam svaki drugi dan jela pirinač sa soja sosom i ljutom papričicom. Nasumičnom šetnjom po gradu, našli smo i nekoliko izuzetnih galerija sa slikama lokalnih majstora inspirisanih Angor Vatom. Kako smo naše obilaske Angor Vata počinjali oko 5 ujutru, za noćna ludovanja po Sijam Repu nismo imali mnogo vremena. Samo ime grada u prevodu znači “sijamski (lokalno ime za Tajlanđane) poraz” i odnosi se na pobedu koji su Kmeri izvojevali nad komšijama u 17. veku. No više o Kmerima i Angor Vatu u narednom postu.
Pre neki dan pitali smo vas da li će igre spasiti svet? Čini mi se da niste poverovali u tu mogućnost. A opet, možda neće spasiti svet, ali nekoj deci će svakako pomoći. Za to je zaslužna igra Chime.
[Pročitaj ceo članak...]
Никола Алексић, испред Еколошког Покрета Новог Сада и свих грађана Србије, иступа у циљу заштите нашег здравља и живота, док наши „набилдовани“ политичари са њиховим имунитетима, моћима и еврима, раде само за своје интересе, интересе својих странака и страних налогодаваца! То се односи на све странке, како позиционе, тако „опозиционе“. Сви су они једно те исто, манипулатори ШИБИЦАРИ (!) који само искоришћавају све грађане и српски народ!
Никола Алексић: Србија се мора пробудити! Или је више неће бити!
Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете преузети пратећи ово упутство.
Обог храброг човека, који се са својим Еколошким Покртом једино искрено бори за интересе свигх грађана Србије, треба цитирати. Све то имате у доњем тексту за скидање, скините га и делите га комшијама, рођацима и пријатељима који немају компјутер, да се сви грађани коначно пробуде, цела Србија!
Преузми текст и дели га другима:
Србија се мора пробудити! Или је више неће бити!
Никола Алексић:
Србија се мора пробудити! Или је више неће бити!
Народна Скупштина и влада Србије су последњим догађајима око намере легализације узгоја генетски модификованих организама показали да се морају ставити под јавни надзор и контролу, јер су издали националне интересе народа Србије! Они се не смеју играти са државом и нашим животима ма ко то од њих тражио. Легализација узгоја генетски измењених организама у Србији значила би, поред тога, и отварање наших граница за увоз такве хране и производа.
Увозом тако опaсних намирница, започео би најмасовнији геноцид становништва Србије! Том полусвету на власти, и то је било мало, или им се јако жури, па су смислили нову технику којом су почели да нас третирају као инсекте. Погледајте наше небо грађани Србије, јер се и сами можете уверити, погледајте трагове отрова којим нас необележени авиони свакодневно засипају! Од тренутка када је наша однарођена влада потписала споразум о такозваном партнерству за мир. Небо над Србијом премрежили су трагови отрова којим нас ти необележени злочиначки авиони свакодневно из ваздуха засипају као да смо инсекти, а не људи. Над нама се спроводе виво експерименти као у конц-логорима током другог светског рата.
Над нама се отворено врши геноцид! Наша издајничка влада је то дозволила, продала је сопствени народ да би опстали на положају где су их довели представници злочиначких страних агентура. Да ли имате право да ћутите? Да ли можете да ћутите док вас и вашу децу запрашују отровима за које нико из однарођене владе не може да вам каже, каквим нас то отровима засипају?
Да ли можете да ћутите када знате да вас је овај издајнички режим продао и предао на милост и немилост највећој злочиначкој организацији на свету?
Ја, Никола Алексић, представник Еколошког Покрета Новог Сада и Србије, једине организације у Србији која се залаже и бори за заштиту здравља и живота становништва, нећу и не могу да ћутим! Јавно захтевам од војске Србије да по Уставу почне да брани свој народ и небо изнад Србије! Да обара ове необележене авионе и злочинце који спроводе геноцид над становништвом. Ако је војска Србије 91-ве године имала изговор за издају народа и државе, објашњењем да је била партијска војска, ја их данас отворено питам: чија сте сада војска када дозвољавате потпуно јавно тровање сопственог народа запрашивањем са неба из необележених авиона највеће злочиначке организације на свету? Да ли сте свесни последица ваше данашње издаје? Да ли мислите да ваша деца неће дисати избачене отрове? Да ће ваша деца бити изузета од геноцида?
Војници! Браните свој народ и небо изнад Србије, немојте чекати команду издајничког руководства, јер кад они буду издали команду, нас више неће бити. Ви сте се заклели народу Србије! А не страначким лидерима који газе Устав Србије и издају сопствени народ!
Ја! Никола Алексић, захтевам од јавног тужиоца Србије да коначно почне да ради свој посао, или ћемо га сматрати саучесником издаје и тровања сопственог народа! Он мора покренути поступак против одговорних лица због велеиздаје, макар то био и сам Председник Републике Србије. Неко нас је продао злочинцима! Неко је продао небо над Србијом овим злочинцима да би нас тровали! Неко је из Србије дао дозволу овим злочинцима из необележених авиона за почетак геноцида над становништвом Србије. Злочин геноцида никад не застарева! Ако га не покрене јавни тужилац, данас, уверен сам да ће га народ покренути сам, јер је догорело до ноката!
Више се не може и не сме ћутати! Србија се мора пробудити или је више неће бити!
Србија се налази пред умирањем! Опљачкана, понижена, угрожене будућности, а поврх свега, сада су почели да нам трују и природу, становништво и будуће генерације. Нико од нас не зна какве нас последице овог злочиначког запрашивања из необележених авиона у будућности могу задесити. Нико од нас не може да зна у којој генерацији може се испољити планирани стерилитет наших потомака. У којој генерацији нас могу избрисати са географске карте света? Ово тровање народа се мора зауставити, овако или онако, да се не би десиле фаталне последице. Сада је то већ питање опстанка Српског Народа! Зато, поручујем Борису Тадићу лично, ако не заустзавите тровање народа из необележених авиона, или ако не зауставите увоз хране и семена од генетских модификованих организама:
Ја! Никола Алексић! Позваћу грађане Србије да изађу на улице, и први ћу изаћи! Не да рушимо систем и да палимо Скупштину, него да бранимо Устав, важеће законе и право на своју будућност!
Грађани Србије, позивам вас да бранимо свим расположивим средствима своје природно и уставно право на здравље и животе. Своје неприкосновено право на будућност и будућност деце своје деце! Да бранимо своје природно и уставно право на опстанак.
О времену и тренутку изласка на улице благовремено ћу вас јавно обавестити. Будите уверени! Ја! Никола Алексић! Одражаћу своју реч, макар по цену сопственог живота!
Пре него што кажем неку реч о овом кључном тренутку за Србију да се реши зла ГМО и Codexa Alimentariusa требамо се упознати са још једним пoвезаним злом, то сu хемијски токсични гасови с’ којим нас запрашују из необележених авиона, тако да ће вам бити јасно комплетно зло о којем прича Алексић. Ти хемијски токсични гасови које испуштају ти авиони популарно се зову Chemtrailsi.
Шта су Chemtrailsi
За оне који не знају да објасним… познато је већ дуже време људима који прате то, да се из разних необележених авиона избацају извесни токсични гасови названи „Chemtrails“. Анализе стручних људи су показале да се тако манипулише клима, да се мења атмосфера, да се тако изазивају промене које штете људском здрављу, мења се pH вреднос земшишта, односно тла, пољопривредне културе, шуме и вода се разбољевају, јер се на њима таложи у великим количинама алуминијем, баријум, стронцијум и други токсични елементи, који су врло неповољи за целу флору и фауну, комплетан природни биодиверзитет, а у том ланцу угрожености је наравно и човеково здравље, јер једе токсуичну храну, пије загађену воду. О томе ћете посебно до детаља чути од више америчких стручњака и доктора у задњем дугометражном видео прилогу.
Разлика између ових Chemtrails-a и Contrails-a је та, што су Contrails-i трагови издувних гасова мотора авиона који се брзо изгубе, највише 5 до 10 секунди, док се Chemtrails гасови након испуштања задржавају сатима на небу, ширећи се у облаке типа Cirrus у разним необичним облицима. То се јавно нигде на прича, али на интернету и сајтовима имате доста тога. Ако то неко и помене јавно, одмах га прогласе лудаком, или „теоретичарем завере“, али потребно је само погледати у небо с времена на време када је ведро време, и видећете chemtrailse.
Ево како изгледају неки од тих вештачких облака са токсичним хемикалијама, погледајте овде и овде, док многобројне фотографије chemtrailsa можете да видите на сликама са доњег линка:
http://bit.ly/6kKIBm
Пратите пажљиво доњи видеи прилог, јер на веома убеđив наљчин показује постојање Chemtrailsa.
Најупечатљивији доказ, да отровни гасови с’ којима нас запрашују из авиоnа ( Chemtrailsi ) постоје!
Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.
На овим доњим приказима који су извучене из горњег видео прилога, кога можете на миру гледати колико је потребно да схватите суштину, можете јасно видети постојање токсичних хемијских гасова који се избацују из необележених авиона. Сваки авион има два мотора из којих се избацују издувни гасови горива за авион, док на доњим приказима јасно се виде три трага издувних гасова, што значи да је трећи траг, траг неког хемијског токсичног гаса. Гледајте у небо, пратите ситуацију, информишите се, пробудите се!
Приказ 1
Кликните на приказ да га видите увећано
Приказ 2
Кликните на приказ да га видите увећано
А на доњем видео клипу треба обратити пажњу на трећи траг издувних гасова, то је између левог и десног мотора, у средини, то су Chemtrails-i…
What In The World Are They Spraying (Чиме ли нас то прскају) (2010) – дугометражни филм
Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.
Скините и овај задњи видео прилог, погледајте га натенане са укућанима, и схватићете сву монструознос креатора тровања из ваздуха, јер то што раде је злочин екоцида према природи и геноцида према људима.
Ово што се догађа у примеру са једним вештачким језером у Америци, догађа се исто са свим језерима у Србији изнад којих лете запрашивачи који испуштају токсичне гасове, са целом природом изнад које лете, рекама, тлом. То вештачко језеро у нетакнутом природном крајолику, створено је за потребе воденог живота тог предела, да би вегетација бујала. Извор из којег се ово језеро пуни вишенаменски је испитано од стручњака, и количина алуминијума била је НУЛА. Други начин на који се ово језеро може пунити је наравно киша. Шумовити крај око овог језера је километрима и километрима далеко од било какве индустрије, нема ни аутопута, ништа. Све до доласка необележених авиона који су почели да запрашују овај крај chemtrailsima, ВОДА ЈЕ БИЛА НЕЗАГАЂЕНА, међутим, након неколико дана изразитог запрашивања стручњаци су уочили један филм, НАСЛАГУ КОЈА СЕ ФОРМИРАЛА НА ПОВРШИНИ ВОДЕ.
Испитивањем су пронашли алуминијум и баријум, а ти елементи пре запрашивања нису пронађени. Затим, након годину ипо дана акумулације тих токсичних елемената, измерено је 375.000 честица алуминијума на милијаду (ppb) што знаћи да је то токсично, затровано.
Ево шта каже биолог Francis Mengels који је дипломирао шумарство на државном факултету за шумартсво у Missouli, магистар је из зоологије, специјалност из науке о водама, 35 година је радио у шумарској служби, као биолог за дивље животиње, а пре тога неколико година је био у USDA служби за заштиоту тла:
„…Сарађивао сам са доктором хемије др. Lenny Thymeom и он тврди да ће оксиди алуминијума, баријума и стронцијума, претворити pH фактор тла у неутралан. И то је управо оно што се догађа…“
А то дакако није добро, објашњава Francis Mengels, јер да би шума била здрава, pH фактор треба бити 6.6-6.5, а не неутралан. Такође се то односи и на вртове људи који живе у својим кућама у таквом природном пределу и окружењу.
У неким од наредних дана посебно ћу се посветити теми о chemtrailsima, али и ово је довољно, довољно да све ово што говори Никола схватимо најозбиљније, и да ако нас позове на протест, да сев одазовемо у највише могућем броју, јер буквално ради се о нашем биолошком опстанку, нас и наше деце и будућих покољења!
Ово није борба за власт, не. Већ за наше уставно и природно право на здравље, јер властодршци су се свим силама обрушили на наше здравље, што ћемо лако увидети из једног једноставног разлога. Од када је ДОС дошо на власт, влада завера ћутања о драстичном умирању људуи од осиромашеног уранијума, мада постоје истраживања индивидуалаца о томе, и да о томе случајно и изненада није проговорила хрватска списатељица Ведрана Рудан, у емисији код Оље Бећковић, нигде се то не би чуло у медијима. А да трагична ситуација буде још већа, у овом и овом чланку писао сам о томе да је на званичном институционалном нивоу још 2006-те године пронађен препарат на бази природног и чудотворног минирала зеолита, с којим се Србија са скоро 100% може очистити од осиромашеног уранијума.
Пионир истртаживања могућности зеолита је Бранко Станчевић, међутим, са применом програма за чишћење Србије од осиромашеног уранијума није се ни почело, а људи све више и више умиру од канцерогених и малигних обољења!
И кад све ово сакупимо што је је штетно за наше здравље: ГМО + Codex Alimentarius + Chemtrailsi + осиромашени уранијум, једини закључак је да се спроводи геноцид над становништвом Србије.
А да неразумност и индолентност наших политичара буде још већа, од тога неће бити поштеђена ни њихова деца, унуци, а они ама баш ништа не чине да се ова ситуација пеокрене у корист здравља становништва.
Али зато када се приближују избори, ванреди или редовни, „опозиоција“ се тобоже сети народа, али амо за једнократну предизборну употребу, попут Томе Николића. А где је био тај Тома да изведе људе на протесте приликом антисрпске декларације властодржаца о Сребреници, и да тако спречи доношење те резолуције која је базирана на лажном геноцуду?
Нигде!
Где је био тај Тома да изведе народ на улицу када се доносила антисрпска резолуцију у УН око КиМ-а, да се тако то спречи?
Нигде!
Где је сада, да изведе народ на улицу око ових пошасти о којима сада говоримо, ГМО, Codex Alimentarius, Chemtrailsi?
Нигде!
Али ту је прави и искрени борац, Никола Алексић и његов Еколошки Покрет. Никола се у име свих нас бори и спреман је на жртву, нас ради. Морамо га подржати ако нас позове на окупљање, јер то неће бити политичка борба, да се руши власт, већ борба за наше здрављем, за здравље наше деце, за здравље наших будућих покољења, за одбрану Устава и закона који се крше по питању ГМО и Codexa Alimentarijusa! Боримо за наше природно и уставно право да нас не трују отровима са неба, да не трују тиме нашу природу, њиве, воду, реке, животиње, птице.
И зато, ако нас Никола позове…. идемо сви! Окупимо се! Заједно и сложно!
Написано под: Здравље, Здравство, Исхрана, Срби - Србија - Нација - Држава Tagged: chemtreilsi, codex alimentarius, борис тадић, влада србије, гмо, небо, природа, хемијски трагови 
Croteam je obelodanio da već uveliko rade na igri Serious Sam 3: BFE. Nisu voljni da priznaju šta znači skraćenica "BFE", ali su otkrili da će se radnja nove igre odvijati u Egiptu, pre one iz prvog dela. Šta još možemo da očekujemo? Pa, uobičajeno - povratak u vreme kada su muškarci bili muškarci, zaklon je bio za amatere, a povlačenje oroza izazivalo eksplozije.
[Pročitaj ceo članak...]
Potreban materijal:
Testo:
200g brašna
2g (1/3 kašičice) suvog kvasca
1/3 kačičice soli
20g maslaca
130ml mleka
Fil:
Pola jabuke
šećer po ukusu
2/3 kašike limunovog soka
15g suvog grožđa (po želji)
cimet
mleko
Priprema:
Oprati jabuku, iseći je na četvrtine i očistiti od semenki. Dve četvrtine iseći na tanke kriške. Staviti komadiće jabuke u činiju, prekriti činiju plastičnom folijom pa staviti u mikrotalasnu na 2 minuta. Zatim dodati šećer, limunov sok i suvo grožđe, vratiti foliju preko činije pa staviti u mikrotalasnu na još 30 sekundi. Ostaviti ih da se prohlade 5 minuta pa dodati cimet po ukusu. Napraviti udubljenje u brašnu, staviti so, suvi kvasac i iseckan maslac. Zagrejati mleko pa mlako sipati u brašno i zamesiti testo. Premestiti testo na radnu površinu posutu brašnom pa umesiti glatko testo. Staviti u činiju blago namazanu uljem, prekriti i ostaviti na toplom da se udvostruči. Ukljuciti rernu da se zagreje na 200C. Premestiti testo na radnu površinu pa podeliti na 10 delova. Istanjiti svaki komad testa u mali krug, staviti malo fila pa podignuti rubove oko fila formirajući lopticu. Staviti formirane loptice u maslacem podmazane kalupiće za brioche. Ostaviti ih da odmore 30 minuta. Premazati jabuke mlekom i staviti da se peku. Peći oko 10-15 minuta ili dok ne porumene. Napomena: Moje ne izgledaju baš u originalu kao naslici iz razloga što sam ih kontra od onoga kako treba stavljala u kalupiće. Trebalo je sa sastavom da idu na dno, a ja sam ih stavljala kontra.
I ovaj recept sam isprobala sa bloga La casa de vainilla koji istražujemo ovih dana u sklopu igrice “FBI rukaVice” koju je osmislila Maja. Kao i onim predhodnim koje sam isprobala za sada sa njenog bloga, i ovaj je baš onako po ukusu i mojih ukućana a i mom ukusu. Šta ću kad volim jednostavne recepte i slatkiše. Moje preporuke da i vi isprobate.
Podeli:
Evo dva primera kako internet sluđuje igrače koji željno iščekuju sledeći nastavak omiljene igre.
[Pročitaj ceo članak...]
Himalaya Studios objavio je nove slike iz igre Mage's Initiation. Izlazak ove avanture sa primesama RPG-a očekuje se tokom druge polovine 2012. godine.
[Pročitaj ceo članak...]
Skupština Republike Srbije usvojila je novi Zakon o bezbednosti saobraćaja (ZaoBes) na putevima 30. februara 2011 godine, a stupa na snagu odmah potom čim se steknu opšte-tehnički uslovi i Zastava oružje adaptira nova policijska vozila. Novi, za neke kontroverzni (za neke ne), zakon donosi mnogo novosti, sreće i berićeta, za neke strožije kazne za saobraćajne prekršaje, ali i svetsku novotariju za koju su već sada zainteresovane mnoge zemlje – sistem kaznenih i nagradnih tačkica, a tu su i promene u obuci nevozača i vozača tricikala, ali i nov način pologanja vozačkih ispita.
Nova policijska vozila sa laserski navođenim mitraljezom 12,7 mm poslužiće službenicima policije da kratkim rafalom upozore učesnike u saobraćaju na činjenje blažih prekršaja, dok za teže prekršioce neće biti spasa
Novi najnoviji Zakon reguliše korišćenje modernih tehnologija i uređaja koji su bili nepoznati za stari ZOBS, a pogotovo nepoznati pripadnicima saobraćajne policije. Zabranjeno je upotrebljavati 4G radar detektore i internet džemere, kao i fenove za kosu koji su do sada korišćeni za ometanje IC kamera.
Zabranjeno je telefonirati u toku vožnje sem uz pomoć hands free sekretarice ili ljubavnice koja bi vam pridržavala fon i još neki uređaj po potrebi. Naravno, kako se i očekivalo, a što se tajilo, zakonitim suprugama prema ovom zakonu nije dozvoljeno da uzmu ulogu hands freeja.
Interesantno, razgovaranje telefonom je zabranjeno i pešacima dok prelaze ulicu, ali samo u vreme saobraćajnih špiceva. Međutim, penzionerima kao povlašćenoj grupaciji biće omogućeno da po ceo dan i na najjačoj potenciji slušaju omiljene hitove, pa čak i u vreme špiceva. Naravno, u koordinaciji sa Ministarstvom za rad i socijalna pitanja svim palim penzioniram u saobraćaju biće obezbeđen adekvatan neluksuzan pokop, reklo bi se – strogo ali pravično . Od ove mere se očekuje da smanji pritisak na već nabudženi budžet, jer se planiraju smanjenja izdavanja za penzionere i uštede kojim će se finansirati besplatno deljenje iPod-ova i jeftinih kineskih MP3 plejera koji su zaglavljeni na najjače, uz uslov da imaju više od 66 godina života.
Novi ZaoBes dodatno propisuje da i pešaci moraju nositi komplet prve pomoći, kao i obavezne prolećne gume za sva vozila u saobraćaju, pa čak i ona koja nisu u saobraćaju, te recimo stoje na parkingu u komšiluku.
„Novina je da se uvodi odgovornost svih, ali i sistem nagrađivanja za one najrevnosije. Tako recimo ukoliko vaš komšija nije u aprilu instalirao prolećne gume, vi ga lepo prijavite nama, mi njemu kaznene tačkice, a vama kao uzornom učesniku u saobraćaju slede nagradne tačkice. Sve ove tačkice će izricati postupajući sudija za prekršaje, a oni koji nakupe 20 hiljada ovih pozitivnih tačkica mogu ih zameniti za najnovije svetlo-odbojne prsluke sa rupom za iPod na nekom od naših šaltera. Naravno, ako ih budu našli, a potom i budu strpljivi da sačekaju nagradu, jer to je naime još jedan test istrajnosti i vere u novi zakon.” – prokomentarisao je ZaoBes đeneral Mlatimotka, inače šef saobraćaja u tamo nekom ministarstvu koji je tamo postavljen preko zaove švalerkinog pašenoga, ali to nema veze, stručan je kadar.
“Želimo da bezbednost u saobraćaju bude daleko bolja nego što jeste, da se adekvatno nagrade učesnici u saobraćaju koji vredno potkazuju svoje prekršajno posrnule rođake i komšije, i zbog toga je bitno da ovaj zakon što pre bude u funkciji”, dodao je Mlatimotka.
Imamo i neke oprečne stavove, naime direktor Komiteta za zaštitu saobraćajnih znakova Biserko Zastavniković tvrdi da se zakon ne može popraviti ni amandmanima jer ta organizacija ima primedbe na čak 70.000 strana.
“Zaista nikom u komitetu nije jasno zašto je nacrt koji su još 2005. godine sačinili i predstavnici struke, rođaci, kumovi i potkazivači, te predstavnici ministarstava, a koji je dobio najviše ocene i domaćih i međunarodnih institucija za proučavanje saobraćaja u mravljim društvima, čekao toliko dugo“, kaže Zastavniković. Stvarno zašto, dodajemo mi.
© goran | Svakodnevnica blog, 2011. |
Permalink |
Nema komentara |
Dodaj u
del.icio.us zbirku
Tekst označen ključnim rečima: saobraćaj, Zakon o bezbednosti saobraćaja, ZOBS
Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu
Kategorija: Automobilizam, Biznis, Blog, Društvo, Generalna, Humor, Informatika, Internet, Linkovi, Privatno, Srbija, Tehnologija, Vesti
Valve, autori popularnih igara (kao što su Half-Life, Portal, Left 4 Dead, ili Team Fortress) i vodećih tehnologija za digitalnu distribuciju (Steam i Source), danas su objavili svoje planove za nov režim rada Steam klijenta, nazvan "big picture".
[Pročitaj ceo članak...]
Paradox Interactive danas je najavio svoju najnoviju interno-razvijenu igru po imenu Sengoku. Posredi je strategija masovnih razmera smeštena u feudalni Japan. Pogledajte ovaj video da vidite kako će to otprilike da izgleda, a Ranko će već napisati recenziju kad bude vreme.
[Pročitaj ceo članak...]
Filmski program za ponedeljak daje film o meni sasvim nepoznatom, a očigledno poznatom umetniku. Baskijat (Basquiat), 20:00, TV1000 – Žan-Mišel Baskijat je ulični slikar kog jednog dana otkrije svet umetnosti. Njegov uspon, međutim, nosi i užasnu cenu – film iz 1996. sa sjajnim Džefrijem Rajtom u glavnoj ulozi
Ništa prostije. Dovoljno je da imate vozača od poverenja, IQ u zbiru na nivou spoljašnje temperature i olaaaa: Čime se budala dići…
Odbrojavanje je počelo.
Pomislio bi neko (na primer ja) da je jednostavno svaki dan postaviti po jednu običnu fotografiju iz sopstvenog okruženja. Ako vam se dan pak sastoji iz rutine, teško da će inspiracija trajati dugo. Istom ulicom se ide do metroa, istom tom se i vraća, niko naravno nije blesav da samo zbog dobre fotke koristi neku drugu metro liniju i suočava se sa gužvama i dosadnim prelazima. Uglavnom postigla sam ono što sam želela. Da jednog dana ko zna, kroz godinu-dve kad pogledam unazad imam kakav-takav podsetnik na ove poslednje moskovske dane. Svaka slika je ustvari i mali deo zivota za koju me vezuje nekakav dogadjaj. A skup malih događaja daje jednu veću sliku o vremenu koje sam ovde provela.
Svi me pitaju-šta ćeš raditi ovih pet dana? Odgovor je isti-nemam pojma. Ne izlazi mi se nešto preterano na -13C, ne šeta mi se po zaleđjenim ulicama. Sve sam već videla i to po nekoliko puta, sve muzeje koji su me interesovali sam posetila, bila po svakakvim klubovima, žurkama, koncertima, izložbama… Lepo je bilo ali i sasvim dovoljno.
Vreme je za neke druge meridijane.
Još da spakujem tri godine života u 60kg i put pod noge.
Ako neko ima korisne savete za pakovanje, molim ne štedite “papira”. Mislim, na one savete tipa, čarape staviš u cipele, marame između svega ostalog po koferu rasporediš, peškire ostaviš u Moskvi i tako to.
Припремио: Огњен БЕГОВИЋ САРАЈЕВО, 28. ФЕБРУАРА (СРНА) - Дан када су два народа - Муслимани и Хрвати на неуставан начин прегласала трећи - Србе, што је довело до ратних сукоба, не може бити дан државности БиХ - став је свих српских представника из Републике Српске у заједничким органима БиХ. Тај "рефернудум о независности БиХ" и убиство српског свата Николе Гардовића испред Старе цркве на Баш-чаршији несумњиво су кључни и симболични узроци дубоких подјела и отворених сукоба унутар тадашње БиХ и њених народа - сматрају легитимни представници српског народа у БиХ.----------------------------------
''У земљи подијељеној по многим основама, као што је БиХ, 1. март 1992. године, када је убијен Никола Гардовић, те одржан тзв. референдум о независности, представља коријен и симбол тих подјела'', оцијенио је за Срну некадашњи предсједник Републике Српске и бивши градоначелник Српског Сарајева Мирко Шаровић, који у то кризно вријеме био функционер у сарајевској општини Ново Сарајево, а потом члан СДС-а. Шаровић истиче да је тај датум, формално-правно гледано, био увод и основа међународног признања тадашње Републике БиХ. ''Тај дан унио је дубоке подјеле у БиХ и ову несрећну земљу увео је у крвави рат, тако да је константно инсистирање на величању овог датума као заједничког празника у БиХ у колизији са елементарним познавањем суштине данашње БиХ'', нагласио је Шаровић. Он сматра да је БиХ боље да има један заједнички празник који ће се славити на цијелој њеној територији и у оба ентитета, него десет других празника који ће бити прослављани у једном, а бојкотовани у другом ентитету.----------------------------------------
Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић упозорава да "српски народ никада неће прихватити 1. март као Дан независности БиХ, јер је то датум који је донио несрећу, ратна дешавања, хиљаде жртава и подјеле у БиХ". Он је подсјетио да је 1. марта 1992. године организован нелегалан, сепаратистички и сецесионистички референдум, чиме је БиХ издвојена из уставног и територијалног поретка СФРЈ. ''Док постоји посљедњи Србин у органима парламента БиХ, овај 'празник' не може и неће бити државни'' - категоричан је Јовичић. Према његовој оцјени, инсистирање Бошњака и дијела Хрвата у БиХ на Дану независности као државном празнику БиХ '' само призива зле духове прошлости и ствара још већи јаз међу народима у БиХ, јер је овај датум неприхватљив за српски народ и један је од најсуморнијих дана у историји БиХ''. Јовичић је упозорио да српски народ никада не може и не смије да заборави да се управо на тај дан, прије 19 година, испред Старе православне цркве на Баш-чаршији, у центру Сарајева, догодио први етнички мотивисани злочин, када су Муслимани убили српског свата Николу Гардовића, што је наговијестило почетак грађанског рата у БиХ.--------------------------------------
Посланик СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Александра Пандуревић оцијенила је за Срну да 1. март никако не може бити Дан државности БиХ, јер ова творевина у својој историји, осим на прелазу из 14. у 15. вијек, све до потписивања Дејтонског мировног споразума никада није била независна држава, него је функционисала у саставу других држава. "Осим тога што је БиХ кроз своју историју увијек била дио других империја и држава, и што је као држава у данашњим границама створена тек у Дејтону, 1. март 1992. је датум за дубоку жалост, јер представља почетак крвопролића у БиХ'', истиче Пандуревићева. Она наглашава да су "и Меморандум о суверености, који је усвојен супротно вољи српског народа, и референдум о независности, потези којима је читав један народ, у овом случају српски, избрисан из реда конститутивних народа у БиХ''. 'Када у једним дану имате избрисану вољу цијелог једног народа, убиство Гардовића могло је бити само схваћено као порука српском народу каква му се судбина у првомартовској БиХ спрема. То је дан који је био почетак крвопролића у БиХ и примјерено би било да се он означава као Дан жалости, а не Дан независности'', категорична је Пандуревићева.----------------------------------------------
''Убиство српског свата Николе Гардовића испред Старе цркве на Баш-чаршији и референдум о незавиности БиХ, којег су Бошњаци и дио Хрвата провели 1. марта 1992. године, могу се довести у исти, негативан контекст, јер је ту ријеч о очигледно исфорсираном и једностраном политичком процесу'', изјавио је за Срну директор Центра за међународне односе у Бањалуци Милош Шолаја. Он сматра да се тада на бази одређених међународних околности покушало наћи неко рјешење које би ишло у корист прије свега бошњачкој и дијелом хрватској страни. "Ако се у обзир узму у то вријеме важеће уставне одредбе, тај референдум није био у потпуности легалан'', констатовао је Шолаја. "Ништа што је наметнуто или исфорсирано не може на крају донијети позитиван резултат. БиХ се тог 1. марта суновратила у врло тежак и интензиван четворогодишњи рат, који је на крају ипак некако окончан за преговорачким столом'', подсјетио је Шолаја.-------------------------------------
Убиство Николе Гардовића извршио је сарајевски криминалац Рамиз Делалић - Ћело, а против њега је тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво отворило судски процес, који никада није окончан, јер је Делалић убијен 2008. године у Сарајеву. Истог дана, 1. марта 1992. године, одржан је и референдум о независности БиХ. Референдум, који је био прави покретач непријатељстава, донио је очекивани резултат, јер је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за независност БиХ и излазак из СФРЈ. Бирачи српске националности, који су се залагали за опстанак заједничке државе, нису изашли на референдум, иако се, према тада важећем Уставу БиХ, референдум није ни могао расписати и одржати без пристанка сва три народа. Референдум, који је признала међународна заједница, продубио је политичке разлике три народа у БиХ и отворио пут за међусобне сукобе. У Федерацији БиХ 1. март се обиљежава као дан независности БиХ, док је овај датум у Републици Српској радни дан као и сваки други.
RADNI DAN BOSANKE!!!!Probudila sam se, brzo se umila, pomuzla krave, nahranila kokoši i zečeve, potjerala koze i krave na pašu, probudila djecu, napravila im doručak, spakirala ih za školu, odvezla ih u školu, isklepala kosu, pokosila travu, otišla na posao, posvađala se sa šefom, izbacila ga iz kancelarije, zarađivala novce, zaradila novce, došla kući, iscijepala metar drva, skuhala ručak, pokupila djecu iz škole, nahranila ih, prijavila porez na dobit, otišla u polje okopati zelje i krompir do mraka, otišla kod frizera, vratila se kući, utjerala krave i koze u štalu, spremila večeru, obnovila osiguranje za auto, nahranila djecu, okupala ih, stavila ih u krevet, oprala mašinu veša, platila račune putem bankinga, pregledala poštu, prostrla veš, pojela koru kruha s maslacom I medom i kad sam se konačno spremila za spavanje , padne mi na pamet: ''SUNCE TI j....m! Moj muž!Cijeli dan leži na kauču bez seksa!!!''Mujo u Mercedesu i parkira kola pred Hrvatski Sabor. Dođe k njemu portir i veli: "Gospodine, ne možete tu parkirati, tu su vam Sanader, Polančec, Kalmeta...".Mujo veli: "Nema veze, imam ja alarm"
Od 32 banke koje posluju u Srbiji, samo sedam banaka ima potpisane ugovore sa određenim prodavnicama u kojima možemo podneti zahtev za kredit. Bez odlaska u banku? Možda, ali bez odlaska u firmu i skupljanja papira, nikako.
Kategorija: Generalna
I argue that decent regimes may indeed be rational, but cannot be considered reasonable, and so do not permit essential elements of the three strands of justice as fairness; those of fairness, freedom and equality. So instead of the toleration that Rawls prescribes towards states where regimes do not allow certain freedoms but maintain a veneer of political legitimacy, this thesis proposes that such regimes could become legitimate targets for intervention because of the violation of basic human rights implied in the denial of such freedoms as voting or free speech.
Radi se o citatu iz doktorske teze "The Role of Civil Society in the Democratisation of Global Governance Institutions: From ‘Soft Power’ to Collective Decision-Making", a koju je napisao i na LSE-ju odbranio Saif Al-Islam Alqadhafi, poznat i kao "Borićemo se do poslednjeg metka" Gadafi Junior.
Pitanje je zanimljivije nego što na prvi pogled izgleda. Naime, režim kontroliše vojsku, avione, tenkove, kako goloruka (ili lako naoružana), neorganizovana i neobučena gomila ljudi može uopšte da obori režim?
Ovaj post na blogu Monkey Cage tvrdi da je to zato što nijedan dikatorski režim nije u suštini monolitan, već predstavlja koaliciju različitih grupa ljudi - vojske, policije, tajnih službi, vođa sindikata, biznismena, pa da onda "veštinu revolucije" predstavlja upravo unošenje razdora među te grupe. U tekstu se posebno naglašava činjenica da u diktaturama ne postoji sloboda govora, tako da niko (uključujući i režim) nije siguran u to šta se zaista događa i ko koga zaista podržava. Tu činjenicu može da koristi režim da demotiviše opoziciju, ali kada nastane haos, to se okreće protiv režima.
Sve to me je podsetilo na odličnu knjigu koju sam čitao pre par godina - The Logic of Political Survival. Osnovna teza knjige je sledeća.
Političko preživljavanje zavisi od uspešnog održavanja pobedničke koalicije. Članovi koalicije su iz grupe koju autori nazivaju "selektorat", a koja se sastoji od svih ljudi koji se mogu naći u pobedničkoj koaliciji. U demokratiji, pobednička koalicija predstavlja veliki deo "selektorata", a koji predstavlja praktično sve ljude koji mogu da glasaju. U diktaturi poput severnokorejske, selektorat predstavlja vojska (a pobedničku koaliciju nekoliko glavnih generala), dok je u SSSR-u selektorat predstavljalo članstvo Komunističke partije )(a pobedničku koaliciju Centralni komitet). Po autorima, činjenica da u demokratiji pobednička koalicija predstavlja veliki deo selektorata znači da postoji velika šansa da će određeni član koalicije podržati drugog kandidata na izborima, pa zato lideri nemaju jake veze sa članovima svoje koalicije. U autokratijama, pobedničke koalicije su male u odnosu na selektorat, pa članovi sadašnje koalicije ne mogu da se nadaju da će ih prihvatiti i naredni vođa. To dovodi do jake lojalnosti između članova koalicije.
Sve to znači da, pošto članova koalicije ima malo, svaki od njih može dobro da se "ogrebe" o državu, odnosno vladar vodi takvu politiku koja deli pare i resurse malom broju bitnih ljudi (država pruža privatna dobra malom broju ljudi). Kada je pobednička koalicija velika, vladar to ne može da radi, već mora državna sredstva da koristi za pružanje javnih dobara velikom broju ljudi, ako želi da ostane na vlasti.
Nakon što objasne svoj osnovni model, autori ga u knjizi primenjuju na analizu brojnih izazova sa kojima se vladari suočavaju, poput rata, revolucije, protesta, sankcija i slično.
Jedna od stvari koju autori posebno potenciraju je važnost promene vladara u diktaturama, a do koje može doći i smrću. Tu se nalazi i jedna od najboljih rečenica u knjizi, otprilike "Naravno, u našem modelu, smrt vladara smatramo endogenom varijablom", ili čitaj "Na vladara se može izvršiti i atenta.". Da mi je neko rekao da ću se slatko smejati čitajući veoma matematizovanu političku teoriju, ne bih mu verovao.
Elem, svakom vladaru dramatično opada šansa da opstane na vlasti kada ostari, ili kada se sazna da boluje od neizlečive bolesti. Tada pripadnici elite shvataju da nešto moraju da urade ako žele da nastave da budu članovi elite i u budućnosti, pa se ponekad okreću protiv dotadašnjeg vođe.
Da vidimo kako se ta teorija drži u poslednjim događajima: Ben Ali (74 godine), Mubarak (82 godine), Gadafi (68 godina), Saleh (Jemen, 64 godine), Al Khalifa (Bahrein, 60 godina). Sve u svemu, teorija bi otprilike tvrdila da će elita lakše da se okrene protiv Mubaraka i Ben Alija, nego protiv Saleha, Al Kalife i Gadafija, naročito ako su poslednja trojica zdravi. Koliko ja vidim (a situaciju u Jemenu i Bahreinu ne poznajem skoro uopšte) za sada se upravo tako nešto i dešava.
Audio intervju o knjizi sa jednim od autora možete čuti ovde.
Indija. Pred očima se smenjuje spektar boja mnogobrojnih turbana i sarija, a nozdrve preseče ljutina radžastanskog talija. Zamislite iznenađenje jednog Evropljanina koji ubrzo otkriva da se u javnom prevozu prodaju čak i mesta za sedenje na podu a u boksovima iznad sedećih mesta spavaju deca.
Kategorija: Generalna