Archive for November, 2010
Izvor: http://pedja.supurovic.net/mikrotik-vise-javnih-ip-na-jednom-interfejsu
Nedavno sam imao neobičan slučaj mapiranja portova za dva servera iza NAT rutera. U lokalnoj mreži su podignuta dva veb servera, i trebalo je obezbediti da svaki od njih vidi sa Interneta.
Sa jednim serverom je to lako, na mrežnom interfejsu na koji dolazi internet link se podesi dst-nat porta tcp 80 ka serveru i to je gotova stvar. Podešavanje izgleda ovako:
Interfejsu dodeljujemo ip adresu:
/ip address add address=89.72.87.41/28 interface=wan disabled=no
Sve odlazne konekcije su usemrene maskaradom preko wan interfejsa:
/ip firewall nat chain=srcnat action=masquerade out-interface=wan
Dolazne konekcije na port 80 su mapirane na ip adresu lokalnog […]
Related posts:PPPoE konekcija Mikrotik rutera kao klijenta
Osnovni pojmovi o računarskim mrežama
Rutiranje dve mreže na jednom računaru
Potreban materijal:
100g lešnik napolitanki
150g lešnika
200g Nutelle
150g čokolade za kuvanje ili mlečne čokolade
4,5 kašike ulja
Priprema:
Zagrejati rernu na 180C. Lešnike rasporediti u pleh pa staviti u rernu na 8-10 minuta. Izvaditi ih, ostaviti da se prohlade, skinuti im opnu, a zatim ih fino iseckati. Napolitanke grubo izlomiti, dodati seckane lešnike i Nutellu pa sve fino izgnječiti rukama da se poveže. Uzimati po kašicicu smese i oblikovati malene kuglice (ako je smesa premekana ostavite je 15-30 minuta u frižideru pre oblikovanja kuglica). Složiti ih na tacnu i staviti u frizider na sat-dva da se dobro stegnu i rashlade. Istopiti čokoladu sa uljem na laganoj vatri pa umakati stegnute kuglice. Ostaviti glazuru da se stegne a zatim poslužiti.
“kuVarijacije” su mesečna igra namenjena vlasnicima food blogova sa prostora bivše Jugoslavije. Osmislila je mamajac sa bloga Cooks and Bakes. Domaći Ferrero izglasan je u sklopu igrice za isprobavanje ovog meseca. Na opšte veselje mojih ukućana. Planule su u roku od par sati i mislim da je ovo što sam rekla sasvim dovoljno da opiše sve ono što bi o samom receptu, ukusu i svemu što ide trebalo da se kaže. Praviće se u mojoj kući sigurno još milion puta.
Podeli:
Ovih dana jedna misao vrzmala mi se baš po onom dijelu glave na koji mi se srušio čitav svijet davne 83-će kad sam dobio dvojku iz istorije kod nastavnice Radoslave, a Željko iz klupe iza mene prdnuo na velikom odmoru i pokazao na mene i sve to pred jednom Ivanom iz VIIa u koju smo bili zaljubljeni svi sa izborne nastave iz Hemije.Tačku na moja razmišljanja dodatno je opteretila vijest koju sam pročitao u današnjim novinama. U njima se doslovno kaže da je NASA pronašla tragove života u svemiru.E tu je moj problem.90-e godine kad sam kad sam na tabli radio jedan od zadataka sa jednačinama sa više nepoznatih profesor Banjac se prekrstio lijepo mi je rekao.„Ti mora da si pao sa Marsa. A sad to sve lijepo prepiši u svesku i pokaži roditeljima kakvog su naučnika poslali u školu.“Od tada zbog moje šeprtljavosti često sebe pitam koliko je profesor bio u pravu.Ako stvarno NASA dokaže da postoji život u svemiru onda je takođe moguće da sam ja pao sa Marsa. Ako je to tako onda ja ovdje dođem ko neki gastarbajter, što i nije neka stvar uzimajući u obzir kako se ovdje živi. Kako li je tamo gore ako ovamo dolaze na privremeni rad?A onda sam se sjetio da sam ja takva šeprtlja i da bih samo ja uspio da uradim takvu stvar što je bila potvrda riječi moga profesora matematike.Evo koristim prostor na blogu ukoliko ga NASA prati, a prema saznanjima po kojima bi na stranicama Wikileaks-a među brojnim objavljenim dokumentima trebao da se pojavi dokument koji govori tome u prilog iste bih zamolio jedno.Molim NASU da ne ispituje ima li života u svemiru. Mnogo bi mi više značilo da ispitaju ima li ga ovdje kod nas.Pozdravlja Vas mandrak72, visoko iznad one trešnje gdje kosovi još zvižduću.
Malopre sam usla u kucu sa ovoliiikim osmehom... Ne pamtim kad sam se tako smejala.
Vracala sam se sa fakulteta, nakon prenapornog dana. Cula se sa mojima, i nista lepo cula nisam. Sela u tramvaj, pustila muziku i zatvorila se u svoj mali svet. Dok je tramvaj jurio bulevarom drzala sam zatvorene oci. Okretnica. My hood.
I dok je pocinjala pesma, osmeh je polako poceo da mi iskace na licu. Bez razloga. Izadjoh napolje. Krupne pahulje su mi prekrile lice. Nije ovako padalo kod Pravnog, ne, ne... Poceh da se smejem kao nenormalna.
Skinuh kapuljacu i lagano se uputih kuci. Pahulje su se presijavale na zutim svetiljkama. Nervozni ljudi ckiljili su pokusavajuci da vide nesto. A pahulje su padale, i padale, i padaju. Pojacah muziku, pojacah osmeh. Toplo mi je i ako pahulje padaju po mome licu. Jedna mi se zakacila na nosic, nisam je skinula.
Nemam nikakvih razloga da budem srecna. Nemam decka, i nisam zaljubljena. Raspada mi se porodica. Imam zdravstvenih problema. I preko nekoliko kilograma viska. Jedino za fakultet mogu da kazem da nije lose. Bas tako, nije lose. Ali sam srecna. I nasmejana. :)
Odoh sad napolje, da uzivam u snegu i mirisu cistine. Briga me za nervozne ljude, briga me za los prevoz, briga za sve. Pada sneg i ja sam srecna! :)
P.S. Probajte da uzivate cak i ako ne volite ovo vreme... Utoplite se i gledajte pahulje kako nezno padaju. Ili kao ja, izadjite i grlite ih, volite ih. :) Sve je drugacije ako se gleda iz drugacijeg ugla. Stanite ispod svetiljke i pogledajte u nebo - videcete milion zvezda kako padaju na vas. I nije sve tako crno. Sve ce biti dobro! :)
Морао је да нађе паре. Како год је знао и умео. Једноставно је морао да га купи, а дан је брзо нестајао остављајући за собом тамни талог предвечерја, попут уличне баре после летње кише. „Ииииизвини, јел имаш 20 динара? Требаа ми за пуухуудинг…“ „Море мрш бре дрогошу један!“ Осврнувши се после неколико првих корака, проћелави човек се упутио [...]
Ono što me je snažno privlačilo nije neka spoljna lepota koja se može meriti opštim kriterijumima ili količinom, već ono nepromenljivo, što se nalazi duboko unutra. Kao što neki ljudi potajno vole oluje, zemljotrese ili nestanak struje, tako ja volim to nešto neopipljivo što mi upućuju pripadnice suprotnog pola. Nazovimo to magnetizmom. To je sila koja te hteo ne hteo, ščepa i usisa. Ta sila bi se najpre mogla uporediti sa mirisom parfema. Možda čak ni onaj koji se bavi spravljanjem parfema ne bi mogao da objasni kako se stvara miris koji poseduje takav magnetizam. Ni nauka ne može to da objasni. Jedan miris privlači možda pedeset od sto ljudi, a neki drugi miris verovatno privlači onih preostalih pedeset. Ipak, na svetu postoje i mirisi koji silovito privlače samo jednog ili dva čoveka. To su posebni mirisi, a ja sam imao moć da ih iz daljine jasno namirišem. Znao sam da su mi sudjeni. Tim devojkama sam hteo ovo da kažem: Slušaj, ja znam! Možda niko drugi nije shvatio, ali ja – jesam!
Haruki Murakami, „Južno od granica, zapadno od sunca“
Slični postovi:Neću da joj pomognem, neka se otkrije sama Neću da joj pomognem, neka se otkrije sama, to je ...Ljubavnik To je muškarac koji ima svoje navike, odjednom razmišljam o ...Cinilo mi se "...Cinilo mi se da u mom telu više nema atoma ...Ulica Filipa Visnjica Ali, dani su prolazili i Vuk nije pitao. S vremena ...I to mu niko nije mogao oduzeti. "...Stojan je pamtio stvari i dogadjaje koje, uistinu, ne bese ...A ona bi mnogo dala da sazna… Prihvatila je to namerno otvoreno laskanje u duhu u kojem ...Neki ludak krenu na put da traži kamen mudrosti Neki ludak krenu na put da traži kamen mudrosti. Kosa ...Pismo jačem Glumci su uvek bili plašeni, zaplašivani, prepadani. Vekovima. Sobom i ...Zasto to prodajes? -Dobar dan, rece mali princ.
-Dobar dan, rece trgovac.
To je bio ...Znam ja to… "Znam ja to... Svaka žena bi htela život, onako, ceo, ...
Sve što je negde zapisano, mora da se desi....
Ako ti Bog nešto uzima, on zna zašto to radi.
Iako nema nekog opšteg pravila, deset godina je sasvim dovoljno da jedna igra prevaziđe pohvale publike i preraste u klasik žanra. No One Lives Forever je takva igra. Sve je na svom mestu – blistave kritike, odlična prodaja, uspešan nastavak, verna zajednica, veliki uticaj. Ali, pre svega, tu je duša, suština koja toliko nedostaje novijim naslovima koji su uvalili čitav žanr u kolotečinu. Možda
Kao što smo već najavili, Two Tribes izbacuje logičku igru RUSH na tržište trećeg decembra, po ceni od pet evra.
Ja sam prestar za te stvari ali poslušaj moj...
S’ početka 1994.godine dobio sam svoj prvi Internet nalog na akademskoj mreži iako nisam bio student. Takođe, uspeo sam da uplatim i dobijem prvi komercijalni Internet nalog u Srbiji putem tadašnjeg MR Systems (prerastao u EUNet). Pristup Pravom Internetu je bio veoma ograničen i određeni srećnici (administratori) su mogli da koriste pun set servisa (gopher, ftp, news…) na tadašnjem netu. Ostali smrtnici su mogli da koriste net na par minuta (30 minuta mesečno da budemo precizniji – tj toliko se dobijalo za tadašnju pretplatu).
U to vreme stigla je do tadašnjih računarskih časopisa i informacija da je tim “naših” naučnika napravio prvu multimedijalnu prezentaciju na novom servisu (www) koji prikazuje Srbiju i Beograd. Jedina začkoljica je bila u tome što ste morali da imate tzv browser da biste mogli da gledate sadržaj.
Sa par minuta dnevno, Internet je prevelik za traženje tog prokletog brauzera. U stvari kada ne znate ništa o Internetu onda vam izgleda užasno velik.
U lokalu MR Systems je imao gomilu tutorijala o Internetu ali i gomilu RFC (Request for Comments) preporuka implementacija određenih protokola i implementacija, što je olakšalo upoznavanje sa tim čudnim Internetom.
Čitajući (samo vam to preostaje kada nemate previše vremena – bar na Internetu) shvatio sam da je moguće skinuti fajlove bez korišćenja tog Internet vremena. Još jedna prepreka je bio i pristup MR Systemu od 2400 bauda (ekvivalent današnjoj brzini od 0.2k u sekundi).
Znači situacija je ovakva. Imate računar koji za vezu ima modem i komunikaciju putem terminala. Poštu možete da skinete kao pakete tekstualnih fajlova. Nemate TCP/IP vezu ka Internetu kako biste mogli da komunicirate na prirodan način sa mrežom. I nemate koga da pitate, jer se niko realno nije bavio time sem retkih bogova Olimpa (administratora na fakultetu do kojih je teško bilo stići).
Tako da na kraju dana, situaciju gledanja prezentacije Srbije i Beograda se rešila na sledeći način.
Putem FTPMail servisa, i dosta mailova uspeo sam da pristupim nekom FTP serveru (jedan mail – jedna komanda FTP serveru; nešto što u normalnoj komunikaciji traje manje od minuta ovde traje i po dva-tri dana) i pronađem Mosaic (jedan od prvih brauzera) za Windows. Posle dosta velikih mailova koje sam skinuo na računar morao sam da ih kovertujem u binarni fajl koji se može pokrenuti na računaru (uudecoding). Zatim, neophodno je bilo omogućiti TCP/IP transport kroz modemsku vezu koja se uspostavlja sa MR Systems. Instalirati Windows 3.1. i pokrenuti Mosaic. I na kraju stići do prezentacije Srbije.
U toku čitavog procesa kako bi se ostvarila želja potrošeno je mnogo sati i mnogo živaca i relativno mnogo novca (za taj uzrast i vreme krize).
Napredak je prisutan i ovakvih problema više nema. U stvari, postoji još uvek modemska veza.
Onda kada ste spremni da naučite puno kako biste se upustili u neki posao i radnju, naučite brzo da ništa nije nemoguće. Prestanete da mislite da je nešto “smor” i naviknete da vam stvari budu izazov koji se rešava a ne problem.Slični članci
stanje nacije – lekcija iz poslovne škole (11)
novegodine.com – projekat (1)
Piraterija ili pomoć javnom servisu?
o poslu i otkazu…
Lorenc Lesig – autorska prava u doba zaštite
O mitu i korupciji – u životu srpske kompanije (8)
Ovih dana o Boru se u medijima priča i govori i piše, a nije u pitanju nikakva politikantska ujdurma, pronevera ili daleko bilo, kakvo ubistvo sa samoubistvom ili samo singl. Naime na filmskim festivalima, gde film Olega Novkovića osvaja niz priznanja svetu je dostupna slika, o našem gradu- o mom gradu, a da li je [...]
Najstarije zgrade koje su postojale u Beogradu početkom 20. veka bile su sazidane od lošeg materijala. U prelaznom našem privrednom životu svaki je težio i u varoši, kao što je to slučaj na selu, da stanuje u svojoj kući. To je jedan psihološki momenat koji i dan danji igra veliku ulogu i kod našeg siromašnijeg sveta, piše ondašnja štampa.
Kategorija: Generalna
Ispricamo se mi,tako,svakog jutra...
On meni "gu",ja njemu "gu gu"...I nemojte mi reci da to nije razgovor.Znamo mi,moj sin i ja,o cemu smo tako divno pricali.
Hrvatska Udruga za PR je na svom YouTube kanalu objavila video sa Okruglog stola “Online revolucija u praksi” održanog na 11. konferenciji HUOJ-a u oktobru. Učesnici okruglog stola bili su drage kolege Marko Rakar i Dragan Močević, kao i Ana … Continue reading →
Kategorija: Generalna Danas mnoga deca treniraju fudbal maštajući da će jednog dana zaigrati za neke od najpoznatijih svetskih klubova. Za veliki broj njih fudbal je verovatno i jedini način da se izvuku iz siromaštva i beznađa u kojem žive.
Kategorija: Generalna
( priča u nastavcima, ovo je sedmi…) VII (predhodni deo priče, klikni na bilo koju reč iz rečenice) Otvoreni prelom duše “Slika iz podruma” Moja žena je profesor razredne nastave, ili učiteljica narodski, a ja profesor fizičkog vaspitanja. Oboje fakultetski obrazovani ljudi u zemlji Srbiji, sa stalnim zaposlenjem u školi i to istoj, velikoj gradskoj, a nemamo [...]
Izvor: http://pedja.supurovic.net/nesto-mi-je-cudan-novi-grb-srbije
Nedavno je stupio na snagu novi Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije. Zainteresovah se. Šta tu ima da se menja kada je takav zakon relativno skoro usvojen?
Obratite pažnju na grb.
Ako još uvek ne primćeujete razliku, zagledajte kljunove orlova. Da li je to kljun orla?
Neću reći na koju pticu me taj kljun podseća – mogu da mi zakucaju na vrata iz neke službe koja se brine o ugledu države.
Ali reću ću na ta me podseća: na one scene iz crtanih filmova kada lešinar, negativac, juri našeg omiljenog junaka, pa mu se ovaj […]
Related posts:Državni aparat Srbije ne poznaje pojam štednje
Ko glasa u Srbiji?
Regionalizacija Srbije – zamajavanje ili šarena laža?
Igrama oko Podravke izgleda nikada kraja. Nakon svih mogućih malverzacija koje do danas nisu posve rasčisćene pojavljuju se nove neprilike za ovu nasu tvrtku poznatu ne samo u zemlji nego i u inostranstvu. Nekadasnji "zastitnik" Podravke danas po svemu sudeći postaje njezina najveća opasnost, pa o njemu ovisi sudbina te tvrtke ukoliko se ne poduzmu ozbiljni koraci od strane nadležnih organa.
Kategorija: Biznis, Blog, Ekologija, Ekonomija, Generalna, Informatika, Internet, Kultura, Linkovi, Ljudi, Zabava
Sutra će biti četiri pune godine kako živi.
Moj život.
Vreme je da počne da živi!
Za posao, politiku, društvo, škole i komšiluk postoje institucije.
Kakve su – takve su!
Malo ću i ja koristiti DM, private mesage, i obične veze.
Pa kako se snađem.
Sve što je trebalo da se vidi je viđeno, sačuvano na gmail-u i u arhivi, a [...]
Filmski program za utorak daje staru, al' dobru triler/akciju. Pirati u metrou (The Taking On Pelham One Two Three), 20:05, HTV 2 – u Nju Jorku, grupa naoružanih ljudi preuzima voz u gradskom metrou i traži otkup, iako nikom nije jasno kako planiraju da pobegnu – film iz 1974 sa fantastičnim Volterom Matauo u glavnoj ulozi