I konačno, posle dugog vucaranja Ribama, Merkur je ušao u Ovna i tu će biti do 1. maja!
Koreanci su tako sad baš objavili video kako bi izgledao njihov potencijalni napad. Jer Merkur u Ovnu jeste upozorenje, koje se ne mora samo odnositi na vojne akcije (što Ovan svakako jeste), već svako upozorenje koje sad valja pročitati, od onog na proizvodima, do onog kako se rukuje nečim, a posebno sve što vam poštar donese, jer su ovo i pozivi. Nekada za vojsku, a danas za rat na sudu ili na neki protest, ili poziv da se pridružite nekoj stranci, ekipi. Mene, evo jutros nadjoh u inboxu, pozivaju da se učlanim u planinarsko društvo. Stvarno.
To je dugme, taster koji se prstom stiska i pokreće akciju. Liči da je opasno na ovu našu svetsku sliku, zato ajmo dalje… Ovo je prvo slovo. A. Ovo je sve na A što opet simboliku Merkura u Ovnu nosi: nestrpljivost (Ajde! Ama!), prvo što kažemo kada se javimo na telefon (Alo!), kada sa oduševljenjem nešto otkrijemo (Aha!). Ovo je dakle prvo slovo A, ovo je interpunkcijski znak uzvika (!),  ovo su svi rastavni veznici (a, ali, nego, već) i glagolski način imperativ (radi! pevaj! piši! ćuti!) Videćete i sami kako će na društvenim mrežama na kojima ljudi komunciiraju odjednom biti primetno više naredjenja, da ne pričam o velikim slovima (koja se uvek čitaju kao da se neko “dere dok priča tj. piše”) U saobraćaju su ovo sve signalizacije nekog upozorenja. I iako je Ovan crvena boja, budite logični u astrologiji, jer ovo nije crveno svetlo na semaforu nego zeleno – jer kaže “Kreći!”
U brendovima ovo su vodeći brendovi. Invanzivni, koji ne prestaju da se trkaju i takmiče iako im je možda slava već obezbedjena. Merkur u Lavu je postao slavan i stao, sad opušteno kraljevstvuje kao Dior na primer, ali Merkur u Ovnu se ne zaustavlja. Pirelli na primer, nemam možda dobre primere jer ne pratim taj deo svetske privrede pa vi dopunite spisak sami.
Medjutim, ovo ne moraju biti isključivo imena na A. Ovo su imena koja znače snagu (Gvozden) akciju, borbenost (Borko, Borivoje, Vojislava), opasnost, vatrenost (Žarko, Živko i sl) svi Zorani i Zorane – jer je zora Ovan, kao i novo – Novak, Novica, sva koja se vezuju za istorijske likove poznate po ratnim pričama ili velike ratnike (Aleksandar, Helena i sl na primer), ali su od ovog Merkura i Adam (prvi čovek – Ovan je sve prvo), ali i Eva. Od ovih novijih urbanih imena, Una – (jedna i jedina)
Ovo su olovka i rezač, sve šštro spremno za pisanje, za dekret, za nov zakon, novu objavu. Ovo su i najave i objave, i kako rekoh, ovaj video što jutros Koreanci postaviše kao najavu, ali i ekskluzivna vest svaka, pa i to što je jutros na TV reditelj Puriša Djordjević najavio da radi na filmu o Čedi Jovanoviću. A i Čeda je Ovan.
Sve hrabro, prkosno, novo, jasno je Ovan. Zato budite jasni. Budite tačni. Budite u akciji, u radu.
Držite se pravca, koncepta, teza, već donete ideje koja je mogla da vrluda dok je Merkur predugo boravio u Ribama. Pa čas na jednu, čas na drugu stranu. Sada je u Ovnu, zna gde će, kako, samo treba da u pokretu i radu ostane. Rešite, odlučite.
Mnogi će dobiti pozive na neke akcije, od sportskih do političkih, ali će mnogi dobiti i pozive da su primljeni na posao. Ovo je početak, a ne kraj. A otkaz samo ako ste prekršili nešto, pa je otkaz više kao kazna, kao faul u fudbalu, pa dodeljen penal jer je neko igrao rukom u fudbalu. Ovo je i žuti i crveni karton. Prvi jer opominje, a crveni da isključi. Ovo su vezni igrači u fudbalu i drugim timskim sportovima, ali i ruka na nišanu u streljaštvu, ili maketarstvo.
U moje vreme kada sam bila djak, u nižim razredima su ocene bile slovima, pa je ovo i to grafo-ocenjivanje: A, B, C. Ali i danas ima testova raznih i mimo škola gde dobijate A, B , C. Pa da, ovo je svaki vozački ispit, i vozačka dozvola koju će u ovom periodu mnogi dobiti, a neki neka zaborave da je produže jer upravo im treba nova! Tu svi polažemo za A, da bi položili i za B, a za C i D baš ako hoćete.
Sada je zato najbolje da svoju mentalnu živahnost, fer plej, sportski duh iskoristimo za misaoni rad u kobinaciji sa sportskim – spoljnim na vazduhu i u prirodi aktivnostima, bilo da ćete u hajking, ili na stadion da bodrite neki tim, jer ovo je i navijanje.
Oduševljenje koje Ovan nosi, Merkur će primiti i sada ćemo imati više u sebi te snage i rešenosti da idemo dalje, da promenimo nešto, zapnemo gde treba, da budemo disciplinovaniji, da se prosto aktiviramo. Samo gledajte da vas gnev, mržnja, zloba neka mutna ne pomute, jer uvek ima onih koji su tu da dobacuju, dovikuju, zaustavljaju one koji su u pokretu. Možete da uzvratite, nije zlo, ali se ne zaustavljajte i ne uskraćujte sebi ovo oduševljenje i elan da se ne bi previše istrošili bespotrebno.

Jer ovaj samodisciplinovani zamah proleća koji nas može podstaknuti da za sebe izaberemo najbolje i da se ne opuštamo, zlata vredi za novu trku, novu pobedu u koje Ovan jedino veruje gde su ciljevi važni a sve ostalo smo samo – mi naspram tih ciljeva. Ko želi da ostavi cigarete – sad, ko želi da počne učenje i pisanje doktorata, magistarskih – sad, ko hoće da se seli – sad, ko želi da okrene nov list – sad, jer baš Merkur u Ovnu je “nov” (Ovan) “list” (Merkur). One motivacione poruke koje kažu Kreni, Uradi, Sad, Vreme je, koje podstiču akciju – njih sada treba više šerovati jer su ljudi spremni na dela.
I ovo su novi časopisi i magazini koji će se pojaviti. Pilot varijante, pilot serije, pa ako bude reakcije onda idemo dalje.

 Kategorija: Blog, Događaji, Generalna, Privatno, Zabava, Zdravlje, Život

Broj rečenica: 48 | Broj reči: 972

Dodaj komentar

Pisao sam nekoliko puta već na blogu o opasnostima koje nosi šećer – taj fini slatki otrov. Ovde sam čak prikazao mali infografik koji je prikazao skrivenu količinu šećera u popularnim sokovima  i osvežavajućim napicima. Ali taj infografik nije dovoljno “plastičan”, ne dočarava pravu količinu čistog šećera.
Evo jednog odličnog infografičkog videa, koji prikazuje tačnu količinu šećera vizuelno tako da je sada sve mnogo, mnogo jasnije. Pogledajte, i uplašite se (ili se bar zamislite):
© goran | Svakodnevnica blog, 2013. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: hrana, ishrana, šećer, zdravlje Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

 Kategorija: Automobilizam, Biznis, Blog, Društvo, Generalna, Informatika, Internet, Linkovi, Privatno, Srbija, Tehnologija, Vesti, Zdravlje

Broj rečenica: 8 | Broj reči: 99

Dodaj komentar

Puno puta su mi ljudi postavili ovo pitanje. Zapravo, obično ne pitaju, nego kažu i traže potvrdu, “Srbija je Jarac, je l’ tako?”
Negde je neko nekad rekao da je Srbija Jarac – a argumenti su se nizali… Od januarskih ustava, preko argumenta da su Srbi, Cigani i Jevreji (Hitelerov pik) svi Jarac kao omraženi i tvrd orah, do horoskopa Srbije koji su imali Sunce u Jarcu. No ne jednom, osnivana nam je država. I horoskop koji se pravi za njeno osnivanje jeste horoskop koji može da ukaže na ono što sa tom novom a zapravo jednom te istom državom dobijemo pa dok traje. Od juna 2006 je nezavisna, do tada imali smo Srbiju i Crnu Goru i to su već dva različita horoskopa. No to nema veze sa onim što jednu zemlju predstavlja astrološki, jer samo narod je nosilac sudbine svake zemlje. A narod ima svoju sudbinu, ima svoju notu, boju, priču. Ima svoj scenario po kome se kreće, i ne, nismo mi ratnički narod boga Marsa, već Mesečevi ranjenici što vekovima pevaju o bitkama. Mi smo bolje pisali pesme o bitkama i opevali ih no što smo se borili. Srbija je Rak, i u to najsnažnije verujem. Nismo mi Saturnova, tj Jarčeva nacija, jer da bi nacija imala tu notu Saturna potrebno je vekovno povinovanje patnji, njena duboka integrisanost u svaku poru društva kao u Kini ili Vijetnamu, kao u Indiji, pa sa Istoka zato i dolazi taj duh Saturna koji mi odavde apsolutno nemamo u iskustvenom, jer i kada nam je najteže na stolu je bogata trpeza, ili bar pristojna za jednog Tajlandjanina. No naš narod, od Meseca koji Rakom vlada napravljen, u svom arhetipu nosi potrebu da voli sve ostale. Važnije je voleti druge i da te drugi vole no da samog sebe voliš. Pa ljutimo se poput deteta koji Mesec isto predstavlja u svojoj infantilnosti ako nas neko slučajno ne voli. Dnevna štampa odmah obavesti ko nas to zamisli ne voli, a kad ih već spomenu, Mesec u svojoj medijskoj magiji na naš Lunarni (kako će lepo reći Kesegi nešto kasnije u ovom tekstu) narod deluje magijski.
Nostalgija i sva prateća oslsovljavanje tuge kojoj se lako ne predajemo nego je sa nekom krivnjom uvek nosimo, kao da su krivi drugi što smo tužni, pa taman da se tuzi damo ljuti postajemo, a voda Meseca i Raka šta je nego ta čuvena gostoprimivost koja je i sebe prevazišla, jer sad dajemo i placeve i kuće, može svako ovde doći iz neke i daleke zemlje i stan kupiti, dok sami sve više na nomade ličimo. Mesec i Rak su putnički znak, da, da… Znam da ste čitali da je Rak u horoskopu znak doma, kuće, porodice, ali Jupiter je egzaltiran u ovom znaku pa baš Rakovi obidjoše celu planetu, baš Rakovi se sele najviše, baš Rakovi na put krenu tako iznenada, noću uglavnom kada se Mesec pojavi da im put osvetli. Ali i ako ne krenemo na put, krenemo do kafane, te prve gradske agore il’ skupštine, zavisno od dana do dana.
A o majci da li da pričam uopšte…. ko na pesmu o majci ovde ne pusti suzu nije odavde. Regina Madre, jedna apsolutna kraljica Majka kojoj će žene još dugo zamerati zbog toga što su im muževe razmazile, a muškarci što ih žene ispred te Žene nikada ne stavljaju onako skroz i do kraja. Nedavno sam čula pesmu Jack White-a (pevač benda “White Stripes”) u kojoj opisuje kakvu ljubav želi da mu se dogodi, pa u jednom stihu kaže: “I want love to: murder my own mother, Take her off to somewhere, like hell, or up above.”
Aj’ čik da jedan Srbin napiše ovakve stihove, a da krivicu ne oseti, iako je samo metafora u pitanju.
Pa onda, mašta. Rak i Mesec su tu da nam slike i maštu daju, imaginacija par excellance, i nema govora da smo svi umetnici, slikari, poete, psiholozi, astrolozi, i nadasve storytelleri. Umemo da ispričamo priču i to pogotovo ako je izmislimo, i da je nikad više na isti način ne ponovimo. Svako u ovoj zemlji tumači snove. Snovi su isto iz znamenja Rakovog, zemlja snova, terra incognita, al možda drugima! Jer mi sa tom nedokučenom zemljom umemo. Svi tumače snove i svi znaju šta znači u šolji brežuljak na dnu.
I svi se plašimo mraka. I svi se plašimo tišine. Mrtve tišine. Zato nikada u ovoj zemlji nije tiho. Nećete ovde sresti policijsku tišinu jedne Švajcarske gde se poštuje kućni red. Kreveti se pomeraju i uveče kasno, jer nenajvaljeni gosti (odavno ovde nazvani “putnici namernici”) su eto sad banuli, pa da im se priušti sav komfor tople sobe, da najbolji peškir iz regala, dozvola da ceo bojler potroše, da se slaže iz topa da su svi jeli i da slobodno mogu da večeraju, iako je večera zapravo za domaćine tek postavljena bila.
Ovo je zemlja upaljenih sveća, i suznih očiju svake žene. Ako nisu suzne onda su tužnog pogleda, malo na dole – to su ženske oči ove zemlje, il makar duboke kada gledaju u onog koga vole, kao da sav bol iz njega srču ne bi li ih još više voleo. Sve žene ovde su prvo isceliteljke pa slobodne, i zato posle onih Venerinih dana kada je zavodila, i izgledala kao najslobodnija žena na svetu, posle svih tih dana i meseci zaljubljenosti lako sklizne, kao da jedva čeka u to davanje i posvećenje svome muškarcu. Da o njemu brine, da zbog njega strepi. Nekada će reći da nije tako, zaboravljajući brata svog zbog koga to nije tačno, jer nijedan još na bratovljevo mesto ne može da dodje, kao da još samo on, ili otac – ima tu privilegiju strepnje i brige.Kao da za ovu zemlju uvek važi ona Šekspirova iz “Otela” “Zavolela me je zbog opasnosti koje prodjoh, a ja nju što ih sažaljeva!”
Mi smo jedan da vam kažem, dobar narod. Kome je samo potrebno iz nekog razloga da mu drugi daju vrednost, i to je ono što nas čini nesigurnim i neprihvaćenim. Da, neprihvaćeni smo. Svi su dobili pay pall u komšiluku samo mi nismo! Što im samo mi ne valjamo! I sve dok nam bude bila potrebna potvrda za to od komšije do Evropske Unije, koprcaćemo se kao i do sada. I pisaćemo pesme. I govorićemo stihove, i štampati knjige, nesvesni da ćemo svetu uvek otkrivati najveće intime i tajne koje ovde samo imaju jednu nesvakidašnju ambiciju da se otkriju. Tragači za tajnama svojim, pa onda tudjim, tragači i putnici koji putuju imaginarno svakoga dana. Narod sposoban da bude tamo i gde nije. Da vidi i ono što se desiti neće. Narod koji detetu najviše liči, detetu koje samo treba zagrljaj, i da zna da je dobrodošao. Narod koji ume da zablista rečenicom i kada prodaje sir na pijaci.
Još jedna osobina Meseca je identifikacija. Volimo da se identifiujemo i projektujemo, da sebe u nekome ili nečemu vidimo. Odrazi Meseca, kao što je i njegova svetlost lažna, blješte iz ovog naroda dok mu modeli pobedjuju ili gube. Reprezentacije, sportisti, sve smo to mi dok traje. A onda zaboravimo, poput Meseca, ali sačuvamo onu kartu sa tekme za uspomenu – jer… ovde se sve čuva, a opet ima djubreta na tone. Akumulira i asimilira, ništa se ne baca, samo se poklanja ili čuva dok se ne napune podrumi i tavani, kredenci i one ktuije ispod kreveta. Nema tog prostora u stanu koji za nešto neće dobro doći. Ma, taman!
A podznak – vazda Vodolijski, jer Vodolija je “gen” starih Slovena. Posvadjanih, rasplemenjenih, otrgnutih, razbacanih što im je do života ko do lanjskog snega, što žrtvuje sebe i hrabrost pokazuje jedino u ludosti i kada gotovo život treba da da. Iz tog Vodolijskog je sva invencija nacije, od one primitivne sa srbovanja.com do Milankovića. Taj Vodolijski gen je živeti od danas do sutra, koji mnogi sve više (prinudno) žive. Taj gen nas spašava bede, jer rizik mu je drugo ime, pa za rizak smo vazda spremni, baš kao i Nemci za rad. Mi baš ne volimo da radimo, jer gde ste videli sanjara da radi.. njegovo je mesto pod jabukom u hladu. Možda je u Njutn bio Srbin. Svakako je koristio ’srpski metod’.
Ta kombinacija Raka i Vodolije je naša dovitljivost, sva ta silna duhovitost zabeležena u filmovima, replike čuvene, ta spremnost da sve izokrenemo Vodolijski i Mesecom – maštom oslikamo, isceniramo- to je ono što najviše nedostaje nekima kada odu u svet, al’ zato postoji vukajlija.com. Izokrenusmo ime čoveku, al’ samo da smeh naš nasušni ne zamre.
Baš ovo:

A ta “vatra žrtve” koju i Kesegi pominje, je Mars u padu u znaku Raka, pa i krv pada lako, uvrede još lakše. Staklo se lomi, prozor lako razbija, po svojoj zemlji pljuje za koju se radi i živi. Vredja se majka, ona ista, pa je “Pička ti materina!” najčešće psovka, baš iz ovog Marsa u padu u Raku izašla.
I kada već slučajno sasvim vodjena Kesegijevim esejom napisah večeras tekst o Srbiji i Raku, zašto ne reći da od 26. juna kada Jupiter udje u ovaj znak i u ovaj narod za koji sam lično sasvim sigurna da je Rak-Vodolija u horoskopu, da tada, u tih godinu dana od juna 2013-jula 2014 ulažem nadu u jedno budjenje, jednu dušu koja je vazda dobra al zatrovana nasledjenom mržnjom da će da se bar velikim delom pročisti, da oprosti – sebi. Da nadje ne snagu, jer snaga je vazda Marsom vodi na mržnju opet, već mudrost onog dede ili babe kog je svako imao u porodici a koji je bio za ono neko vreme mudar čovek. Oprostimo sebi zato što se nismo voleli. Što smo voleli sebe samo kada nas hvale i podrže neki drugi, ili samo ako su baš svi protiv nas – “mi sami protiv celoga sveta!” Ponos poraza svekolikog, taština duše da večna bar u nekim pričama tudjim bude. A ono za šta smo stvoreni je da stvaralaštvom se bavimo, da druge branimo i volimo, da ljubav na milion načina dajemo i primimo. Da pokažemo svoju ranjivost konačno i da suze Raka, taj bunar nepresušni pun vode konačno poteče jer nam je stvarno i najiskrenije – ŽAO.
***
M e s e c
Melanholična je ovo zemlja koja gromko poriče svoja osećanja. Razočarana, starmala, rezignirana i primaća. Mnogostrana i prilagodljiva, pokretljiva i prima uticaj, uporno pamti i površno zaboravlja. Samorazorna i spremna na žrtvu, svoje samoljublje greje na vatri mržnje. Lunarna je ovo zemlja, nema svoje svetlosti, ali noću nešto odbija od dalekih svetlosti. Noću žmirka, danju je samrtno bleda. Zemlja žudnje je ovo, gde duboko spavamo. Sanjalački narod životari ovde, koji je slagao svoje snove, s raspojasanom plahovitošću rasuo je po svetu svoje najveće sinove i svoje blago. Muškarci su otputovali na Mesec. Ovu zemlju nastanjuje pospani narod, pati od svojih epohalnih poraza, svoje prigodne uspehe uvećava do svetske slave. Veoma ga muče i najmanje neprijatnosti, premeće se u snu. Lunarni narod je uzalud istrajan, vredan i spreman za inicijativu zato što ima neizmernu labilnost sudbine, u nedostatku pouzdane tačke posrće onamo kuda ga gurne svet. U njegovom horoskopu kuća aktivnosti je prazna, kuća povezanosti je prazna, kuća života je prazna, kuća nedaća je prepuna. Žudi za vezama, ali nije u stanju da gradi i održava veze, opkoljavaju ga sudbinski stabilni i sudbinski gladni. Na dnevnoj strani prate ga epohalni porazi, na noćnoj strani čudni snovi. Sanjalački narod ovde drema, ne zna se šta hoće, možda ništa. Ne nedostaju želje, nedostaje volja. Ovu zemlju bi konačno trebalo ostaviti na miru, treba joj spokoja, unutarnjeg mira, sačekati dok se ne probudi iz svoje olovne bespomoćnosti i objavi svoju slobodnu volju. Do tada neka spava i nemoj da joj remetiš san. Mesec je astrološka kardinalnost, ne svetli, odbija svetlost. Nešto što ipak nije to. Svaka žena je kćerka Meseca. Nešto jeste pa ipak nije to. Ako bi neko jedne guste noći tutnuo u džep Mesec, nastale bi sitne neprilike, velike sile bi se međusobno optuživale, mora bi se smirila, u održavanju vrste bi se pokazali zastoji, noćobdije i bekrije bi oplakale noćnog prijatelja. Ali bi se konačno vratili kući prognanici, koji žive na Mesecu i sada tužno posmatraju zemlju, svoje straćeno nasleđe.
- Lajoš Kesegi (nadjoh ovo u Kesegijevim esejima, pa iskoristih kao intro za post)

 Kategorija: Blog, Događaji, Generalna, Privatno, Srbija, Zabava, Zdravlje, Život

Broj rečenica: 108 | Broj reči: 2,067

Dodaj komentar

U tekstu o Uranu u Ovnu, već sam upozoravala na to da ćemo u tih sedam i po godina, od maja 2010-2018. Biti svedoci većih elemntarnih nepogoda, pre svega zemljotresa i požara.  Jer, dok je u Ovnu on je u kvadratu sa Plutonom iz Jarca, pa se geografija menja. Ne samo pomeranjem, oduzimanjem/vraćanjem granica, već zemlja se pomera… Priroda, oduvek prikazana Jarcem, baš kao i životinjski svet, sada se buni, gotovo sveti i napada. Taj kvadrat Plutona iz Jarca sa Uranom je potreba prirode da vrati sebi svoju slobodu, potreba životinja da se otkinu iz lanaca ili čak suicidne postaju, što će sve češći slučaj biti. Da pas izleće pod auto, da krava stoji na putu i ne pomera se kao da je čekala baš taj kamion da naidje. Živi li suicid podjednako kao i život što živi? Na jednom predavanju sam pokušala da objasnim zbog čega je suicid potreban ljudima i zašto ga imamo. Baš u tom kvadratu koji je sada na nebu, Uran kvadrat Pluton, jer to je arhetipska netrpeljivost Vodolije kojom Uran vlada i Škorpiona kojim vlada Pluton. Ta dva znaka, oba fiksna, dostojanstvena i nepromenljiva u samo jednoj situaciji dolaze do izražaja. A to je onda kada čovek treba sebi ili nekome da spasi život. Tada baš to suicidno što samo iz milošte i straha da stvari nekad nazovemo pravim imenom zovemo – humanost, a zapravo je više od toga, jedna nesvakidašnja i sasvim posebna spremnost na žrtvu. Zar obično nakon takvih akcija ne priznamo sebi i ne kažemo „On je lud!“ Pa bilo da neko skače pod auto da bi spasio psa ili dete, bilo da je to neko u ratu ko pretrčava iz jedne kuće u drugu dok snajperista nišani, bilo da je to kada u požaru tek tada, u tom jednom trenutku baš ovaj aspekt spremnost na rizik daje, pa neki tada sa trećeg sprata skaču da bi preživeli. Suicid nam služi da preživimo. Da damo šansu životu, uvek onoliko koliko je smrt blizu. Što je Pluton bliži, Uran je spremniji. I čitava nauka prikazana Uranom, koja se invencijama bavi, novim tehnologijama, pronalascima, gonjena je samo Škorpionom od samih početaka i korena – gonjena je smrtima i bolestima, krajem, prolaznostima. Kako da toga više nema? Kako da čovek večan život slavi?  Pa pomislite na onog naučnika koji je posle havarije u Fukušimi napisao pismo svojoj porodici i medju prvima ušao u jezgro radioaktivne zone, da bi spasio narod.
Nisam mislila ovakav uvod da napišem, ali slova me ponela, i možda je i bolje. Možda treba da znamo kako sve počinje, jer tekst za temu ima požare. Primetila sam da je u februaru bilo dosta požara. Nije neuobičajeno kada je Uran u Ovnu da negde gori. Pa gorelo je prošle godine svuda. Ne samo u Grčkoj. Cela Evropa je gorela. Verovatno će i ove. Pa ljudi spašavaju ljude, hitne evakuacije,  rizik koji daje šansu da se preživi. Ali individualni, mali požari u stanovima kada se učestaju, onda mi taj Uran postajemo što nema vremena da napravi taktiku gašenja vatre, već da bez misli u trenu pre trena deluje. I zato sam na svom astrološkom pejdžu na Facebooku pitala ljude, kakva je situacija.. ima li ljudi kod vas požara? Evo nekih odgovora:
- Meni se skoro, dok sam spavala, kvarcna grejalica sama uključila i počela da varniči.. srećom sam se probudila - Ja sam prvog januara zapalila carape na svecu.  Malo je falilo da se prosiri,jer su pale na sveću. - Keva (jarac) umalo upalila kuću. to bilo prošle nedelje utorak čini mi se. uključila šporet i prilegla da se odmori. - Nisam nista zapalila ali sam nekoliko puta opekla prste na drvenom kaminu i to bas dobro opekla,imam ranu jednu bas dobru - Imali pozar pre mesec dana, upalilo se kupatilo od grejalice - Sanja, meni se zapalio tamjan na ringli prije neki dan, buknuo i zagorio tako da sada ne mogu to nikako da ocistim. Kada god upalim sporet stan mi mirise na crkvu - Nisam zapalila stan ali “ža dlaku šinko”, ringla koja iz nepoznatih razloga ne može da se ugasi i ostala tako uključena čitavu noć i čitav dan!!!! - Danas je bio pozar do Makarske , netipicno za ovaj period godine, srecom saniran . - Moja drugarica u podznaku Strelac, je pre 10-tak dana ostavila dete kući a čuvao ga deda. Umalo nisu kuću zapalili. Odjurila kući s posla kao munja. Zanimljivo. U vranju se juče autobus zapalio. Srećom nema povređenih. - Zapalila lampu i kapu koja je pala preko i čarape takođe cigarom, i to još na sebi - Bio je kurcšlus na banderi sa gomilom kablova..i požar koji je, kažu vatrogasci, trebao da zahvati našu kuhinju, nekako se prebacio na kuću preko puta i spalio celu levu polovinu (kuće). Požar su gasili od 3 do 5-sitni sati. Inače, ne znam zašto, stalno proveravam grejalice, šporet i smederevac. - Zadimili celu kucu, sreca pa se alarm upalio na vreme , to nam se ne desava cesto a proslog meseca dva puta - Juce je mojoj koleginici koja je strelac,puko bojler u kuhinji,sve poplavio. - Jucer je jedan dečko kod nas zapalio brdo , aktivirao dva kanadera i helikopter - Mojoj drugarici koja je vodolija je iz cista mira pala pegla i zapalila vrata,dasku,zid….prosle nedelje - Mom dedi (riba) se zice dalekovoda srusile na stalu pocetkom februara - Zaboravila ugasiti svijeću u lampi sa eterričnim uljem otišla van, nije bilo požara ali sve ispod lampe se speklo, žali bože noćnog ormarića u boji trešnjevog drveta , nema stolara koji će to da uredi - Ja sam se sama čudila jer mi se to nije nikada dogodilo da sam na mjestu gdje radim u 3 dana spalila dekicu dvaputa i papire i opekla se dvaputa zaredom. Zaista je bilo jako čudno.
image by Emmanuelle-Pidoux

-          Mojoj drugarici koja je vec nekoliko meseci u Njujorku se zapalilo kupatilo u februaru, u stanu u Beogradu ej, kupatilo. Poverila mi je stan na cuvanje, moja obaveza je bila da stan obilazim povremeno, u jednom trenutku zove me njen komsija i kaze da hitno dodjem, otkljucam stan, da se iz njenog stana oseca dim, a oni su vec pozvali vatrogasce. Stigla sam za desetak minuta, kupatilo je bilo u plamenu. Zena je sve iskljucila iz struje, ostala je misterija sta se desilo i kako i zasto se kupatilo zapalilo

-          E da i ja sam upalila svoju kucu, tacnije 6. marata i svi smo zivi ali ima stete. Letos sam takodje imala manji pozar
Šta je zajedničko? Sve ovo može da se desi bilo kome, pa nije loše da se ovim tekstom svi (uključujući i mene) podsetimo da cigareta, tamjan, vosak, ringle, pegle… mogu biti opasni više od slučajnih opekotinica.
Medjutim, važno je sledeće: Uran je u Ovnu i to su požari. Mars je od danas u Ovnu pa sve može da intenzivira, i sa Marsom u Ovnu se sve brže širi, i uzbuna je veća. A kvadrat od Plutona u Jarcu osim što može biti „izgorelo do temelja“, takodje znači:  sve staro i dotrajalo može lako biti uzročnik požara, kao ove bandere i žice koje neko gore pominje.
I ovo je tekst o tome. Tekst upozorenje, da obratite više pažnje jer požari su u vazduhu, u nama. Gorimo od potrebe da dokažemo sebi da nam je stalo da živimo. Kvadrat Urana i Plutona, u opasnosti kada smo i kada preduzimamo akciju da se spasemo ili nešto spasemo – da budemo humani ili heroji, da budemo onaj Uran koji rizikuje i tek kada sve prodje bez snage ostane, skrhan strahom dok se bori sa suzama svestan tek tada šta je sve moglo da se desi, ili šta se dogodilo.
Vodite računa. Neće ovo skoro da prestane, gotovo da je tek počelo. I ako vam sada u ovom tekstu fali podatak do kada će da traje, rekoh na vrhu, do 2018. S tim da je uvek najintenzivnije u periodu Ovna (mart/april) i dok je Mars u znacima srodnim temi Ovnu, Lavu… kako god, sve dok odlazi na kuršulse i kvarenja električnih uredjaja (jer mora na nešto) dobro je. Tehnika, elektronika (Uran) mora da umre (kvadrat Pluton)od dotrajalosti ili je prosto loša.I to je to. Nemam ništa više da dodam na ovu temu, osim da se zahvalim svima koji su ovom prilikom koautori teksta – ljudi koji su ostavili svoje komentare na temi o požarima.

 Kategorija: Blog, Događaji, Generalna, Privatno, Zabava, Zdravlje, Život

Broj rečenica: 74 | Broj reči: 1,347

Dodaj komentar

Translation: Ida Popovski
I think about Mars in Aquarius when watching ski jumps in Garmishpartekinhen, or some super hero that will save the world from disaster. Althought sometimes he is the one that brings on the disaster, in the form of a kamikaze or a terrorist. He has no fear, hence not too much care for his own life or himself. Therefore, since it is generally difficult to live constantly and continuously any Mars, Mars in Aquarius is an especially tough one to live.
To be on the edge constantly…of life, reason and sense of course. Is there any sense? Mars in Aquarius asks himself. And how can I be satisfied with any theory, when I can only find meaning through experimenting or putting myself in hazardous situations. And this God, and all the Gods, angers me because every religion has uttered its path into passivity, and into the following of someone. I do not want to be followed, let alone to be following someone. Can I believe in any God apart from Man as God? After all haven’t all those wars been led, not for the safekeeping of the land or people but for the safekeeping of the one next to you? Even while boarding a plane that would take me to a faraway front, like in that epic scene for “Hair”, I knew that I would be fighting for my friends, and fellow brothers. For the one next to me who’s name and background I know nothing and do not care about, I am willing to give my life, far away from a land, state or president. I know of nothing other than to live, consciously sacrificing and exposing myself to danger, and devoting myself to some humane principle, without serving, but responsibly, because I am here, here and now, in this tense moment, important, epic; this is the moment when I step in, while other people are ruled by fear. I am here to tell them that every person is hero! Not be afraid, not to follow anyone- other than themselves! But I do not present it as a new age thing; I have known this for a long time. And it doesn’t have anything to do with opinions, it is from experience, this is why I want to show them through my example, and lead them through the experience, which will unveil the truth that the only freedom is the one they have fought for themselves! Freedom is not something that was given or offered to you. Those are freedoms that I despise and hate, that I am appalled by, because they are false. They are the trafficking of freedom. This is why I am tense, I have been ready for this leap for centuries, this is why I am misunderstood, and why sometimes I am a gambler or a bomber, and sometimes ready for bravery worth of awe and respect, which I rarely find among people today. But that doesn’t worry me since I have always lived and acted for future generations, who will surely understand, that what you call courage, I call MAN.
To illustrate this aspect, the movie “The Hurt Locker”

 Kategorija: Blog, Događaji, Generalna, Privatno, Zabava, Zdravlje, Život

Broj rečenica: 19 | Broj reči: 525

Dodaj komentar

1. Pijte puno vode (2-3 litre dnevno). 2. Ne pijte zašećerena gazirana pića (Coca Cola, Pepsi, Fanta, Jupi), niti pića što sadrže umjetna sladila (Gvarana, voćni jogurt, sokovi). 3. Sokove pijte što više sveže isceđene ili izmiksane uz mleko (frappe). 4. Za zdrav život zaboravite slatkiše, kolače, i drugo.

 Kategorija: Događaji, Društvo, Ekologija, Generalna, Kultura, Ljudi, Srbija, Zdravlje, Život

Broj rečenica: 9 | Broj reči: 46

Dodaj komentar

Vrlo je jednostavno. Natalna karta svakog od nas je skup potreba koje u nama žive. Tu je deset planeta (uključujući Mesec i Sunce) i svako od njih ima svoju ‘ambiciju’. Mesec da saoseća, brižan bude, da podrži i tako dalje. Sunce da zagospodari životom što znači ono osnovno zbog čega Sunce jeste vitalno i važno uvek ma šta da smo u horoskopu – a to je da čovek sam kroji svoj život, a ne da trpi tudju volju koja mu nameće kako će da živi i u šta da veruje, i pre svega kao kralj realizma, Sunce ima ulogu da bude taj naš realni život. Da čovek dodje do posla koji će mu omogućiti da nahrani i sebe i porodicu, pa da ambicijom koja je neminovna jer svako želi da napreduje i bude bolji i da mu bude bolje, od toga ne odustane. Jupiter je tu da nam uzdigne duh u moralno, filozofskom smislu, da nam da obrazovanje, Saturn da nam da znanje koje ide samo iz iskustva patnje. Mars da u izazovnim momentima čovek sam bude i sam donese odluke, ne tražeći ni savet ni podršku, da bude fajter kada je potrebno. I tako dalje… Dakle, sam horoskop je već u startu slika potreba koje su različite i koje same sebe isključuju, jer ne možemo u isto vreme biti Mars – juriti, biti spremni i fizički i svakako za akciju, za borbu i Saturn – koji stoji ne pomera se, jer unapred odustaje od borbe kao uzaludnog trošenja snage obzirom da se sve vraća i u tom Marsovom oduševljenju ne vidi ništa sem naivne ideologije da će baš on – Mars nešto sam moći da uradi, promeni “svet” i sl. I onda, kada pišem tekst taj tekst ima naravno i neki kontekst. Pa izvučeno ovako kao u tvom komentaru, to bi i meni da ne znam astrologiju možda zvučalo upravo tako sludjeno… šta sad? odustati ili ne odustati? Ali kontekst je naravno važan. U prvom tekstu je tema Vera. I ja taj trigon Saturna i Neptuna – što je vraćanje veri, bilo u kom smislu, a najviše korenu vere u nama samima, onome štop je najčistije i daje najviše snage – baš kao bolesniku koji tek u izolaciji i dok je sam u bolničkom krevetu daje neku nadu, pa i veru sve dok se vera ne umori (Neptun kao Vera dok se ne umori od Saturna) što može da se desi, i ja zato kažem ljudima NE ODUSTAJTE OD VERE! Jer taj isti aspekt samo gledano sa druge strane – što nemam potrebu ovako slikovito da objašnjavam jer je to astrološki čas onda a ne tekst koji bi savetovao ljude,  ali ovde ću reći, dakle gledano iz drugog pravca, to je i Upornost (Saturn) u Veri (Neptun). A u drugom svom tekstu, pozivajući se na taj isti aspekt ja kažem ODUSTANITE OD GORČINE, BESA, ILUZIJA da će se recimo neko promeniti i čekanja da kada se promeni vama tek tada bude bolje. Odustanite od osveta, svadja, isterivanja iz inata, odustanite od nekih očekivanja od drugih ljudi. Vratite se sebi. I sada, kada pogledaš kontekst, tu nema razlike. Oba saveta su dobra i isti je princip, uopšte nema kontradikcije. Generalno se u svim svojim tekstovima trudim da dam astrološki savet kako da živimo nešto što je od planeta i aspekata na nebu, da opišem šta to nešto traži od nas i za šta nam daje snagu a da je za nas dobro. Često to i nije tako lako biti, ali je i te kako moguće.
Što se “egoizma” koji navodiš tiče, kada pišem o Suncu u našim horoskopima, najčešće to Sunce nas najmanje predstavlja, a mnogo više naše šefove, direktore, one koji vlast imaju – pa što je Sunce potentnije i bolje, kao kod recimo Bikova ‘76. koji imaju konjunkciju Sunca i Jupitera u Biku, ili Lavova ‘79. koji imaju konjunkciju Sunca i Jupitera u Lavu, to najmanje budu ti ljudi koji ovo u horoskopu nose, već njihovi vladari, gospodari, tirani beskrupulozni i ambicije željni ma koliko da imaju. Zato sam u jednom tekstu i napisala sledeće o Suncu, što kopiram da ne bih ponavljala već rečeno, a biće dovoljno da ti otkloni to netrazumevanje dok čitaš moje tekstove:
A Sunce, što svoje kraljevstvo želi da širi, što svoju volju za moć hoće da nametne, što ne trpi poraze i ignorisanja već trijumfuje i to najviše kada mu se usprotive jer tada se u tiraniju najgoru pretvara, to Sunce kome je osmeh od uva do uva sa blistavo belim zubima već decenijama zaštitni znak, to Sunce koje se u realizmu ostvaruje, koje tašto svoj lik i ego slavi i na zgarištima gde je ostavilo milione beskućnika, to Sunce, postaju vladari sveta sa svojim moćnicima koji kao da jedini pravo na život imaju, koji kao da jedini žele život strastan, afirmativan za sebe same, pa od Sunca zaslepljeni više ni ne vide ikoga do sebe jer sve se slilo u tu jednu vlast i sliva se i dalje dok se sve ne centralizuje potpuno, i dok jedan gospodar za ceo svet ne bude. A gotovo je tragično kada pomislim u tom globalnom sagledavanju na običnog čoveka i njegovo Sunce u horoskopu koje hoće da svojom voljom život stvara i da nekakvu realnost za sebe stvori. I to čovekovo Sunce je nečega gladno i željno, i ono bi da se smeje od uva do uva, pa uverava čoveka da ambiciozan jeste, da je kupovinom stana, unapredjenjem, život svoj realizovao, tera ga da veruje da je slavan i na pozornicu ovog današnjeg sveta ga penje, gotovo karikira njegovu lažnu moć pa u stolicu Trenutka istine on dolazi, seli ga u kuću Velikog brata da i ono nekome sija i njega neko vidi i gleda. Nikada u istoriji čovečanstva nije bilo ovoliko direktora i menadžera, ovoliko šefova i nekakvih nazovi ‘položaja’, što ambiciju bude, što glad za životom i snagu da se istraje u hijerarhiji donose, i sve bi to bilo gotovo afirmativno da iza svega ne leži jedna tragična istina koje nije ni svestan, da svim tim nahodjenjima, stremljenjima, zalaganjima, ambicijama, planovima, realizacijama – samo još zrno snage za životom i življenjem za sebe otima jer mu se drugačije ne bi ni živelo. Al’ teško je to i meni da vam napišem a kamoli da vam u lice kažem, da su sve te današnje ambicije veštački dopinzi da ostanete kol’ko tol’ko životni, jer kako drugačije kada ni države koje su nekada svaka bila po jedno Sunce sa svojim sistemom, uredjenjem, svojom centralnom vlasti što je bila Sunce – roditelj, otac jednog naroda – više ne postoje. Kako kada danas ni slavnih ljudi više nema, samo poznatih iz medija po dobru ili zlu, petominutnih slava, ali ne i slavnih, istorija koje će upamtiti, jer bivaju nepomenuti u ovoj džungli i brzo zaboravljeni, svi ti što su onu originalnu simboliku Sunca – da primer daje drugima i u istoriju udje imali. Zato danas čovek kupuje svoju državu – stan, i posle tri dana iako konačno kralj, nezadovoljstvo oseća – kao da se ništa nije desilo, ili još i gore, depresivan zbog duga (kredita) postaje, i više rob nego gospodar.
A kako da sačuvamo to Sunce za nas drugo nego upravo jednom pobunom ega – a u stvari volje koja život slavi i sebe u tom životu. Da nema ega i da nije potreban, ne bi bilo nijedne slike na zidu sa koje se smejete srećni i verni životu, ne bi bilo slika vaše dece koja su dokaz vašeg života, ne bi bilo diploma sa vašim imenom koje su tron vaših volja. Glupost je potpuna ugušiti ego, po mom mišljenju vešto plasirana upravo od tih moćnika kako bi ljudi odustali od Sunca, a kako je Sunce život – onda i od života svog, pa bi im bilo svejedno kako žive i gde žive, što se na kraju i dogadja manje više.
Dalje neću objašnjavati, i pošto je ovo na kraju ispao jedan poduži komentar objaviću i na sajtu da i drugi vide. Pozdrav od mene.

 Kategorija: Blog, Događaji, Generalna, Privatno, Zabava, Zdravlje, Život

Broj rečenica: 36 | Broj reči: 1,318

Dodaj komentar

Iz naprsline kišnog dana provuku se, kao lanac slike:
Bombondžija iz susedne ulice kod koga se, krajem meseca, bombone kupuju „zabadava“Lutka iz Italije na braćnom krevetu koja sklapa oči i kaže mama kad se prevrne (sa posebnom dozvolom)Jedna livada od nezaboravka plava nebeski svod ocrtavaŠaputavo, šuštavo jesenje lišće stazu bakarnim sjajem popločavaJedan voćnjak bremenit rumenim jabukama koje se smeše
(slike preuzete sa neta)
Dve ruke koje strpljivo, da zaslade početak Uskršnjeg posta, prave
KUGLICE OD ŠARGAREPE I JABUKA
Potreban materijal
jabuke-kisele 0.5 kg
šargarepa 0.5 kg
belo vino 100 gr
šećer 250 gr
orasi 150 gr
posni keks 150 gr
　
Način pripreme
Ušpinovati šećer sa 5 kašika vode pa dodati jabuke i šargarepu nastrugane na sitno rende. Naliti vinom i dinstati oko pola sata (da bude gusto kao med). Dodati samleven keks i seckane orahe.Dobro izmešati i praviti kuglice.Uvaljati ih u šarene mrvice i poslužiti u papirnim kapsulama.

 Kategorija: Blog, Događaji, Generalna, Humor, Porodica, Privatno, Zdravlje

Broj rečenica: 8 | Broj reči: 142

Dodaj komentar

„I don’t have nothing against God, it’s his fun club I can’t stand!“
A onda Vikram Gandhi, jedan normalan i svestan čovek napravi ovaj dokumentarac, obraduje me na način na koji istina samo može da raduje, a problem nastane odmah pošto sam odgledala jer sam pomislila.. „Da, ovaj film će videti i šerovati opet samo oni ljudi koji sve ovo već znaju. Koji ne padaju na gurue i njihove mamce skrivene u rečima: čišćenje, univerzalna ljubav, inner child, energija, we are all one i sl. A film je potreban onima koji i dalje tragaju za vodjom. Zato se sa pravom i zovu stado..  Uglavnom.
Svako od nas je guru i ne treba vam niko da biste ga sledili. Ne treba vam niko da vas prati. Ovaj film je upravo o tome.
O jednom mladom muškarcu iz Nju Džerzija, koji obzirom da je Hindus i da je odrastao uz svo vaspitavanje, obrazovanje koje nameće život u jednoj hindu porodici (joga i meditacije su svakodnevnica od njegovog rodjenja) biva zatečen onim što prepoznaje u Americi (a i šire) kao pomama za guruima, jogom, spiritualnim. Pitao se „odakle ta potreba da se ima vodja?“ i kako bi došao do odgovora, postaje Guru. Šri Kumare. :) Film je dokumentarac, istinita priča jednog lažnog gurua i njegovog stada, koje možda na kraju zahvaljujući baš ovakvom učitelju i nije ostalo stado.
Pogledajte film. Film je nezavisne produkcije i stoga je preporučljivo da ga platite i rentirate, a adrese su:


Ovo je trailer koji sam napravikla kombinujući scene uz filma sa isečcima njegovog predavanja sa Tedx-talks.
Zvanični video za film:

 Kategorija: Blog, Događaji, Generalna, Privatno, Zabava, Zdravlje, Život

Broj rečenica: 18 | Broj reči: 257

Dodaj komentar

Ugo Čavez je preminuo – i tek tada odustao. Kusturica je dao ostavke – odustao. Odustao je i papa. I Barsa prvi put u istoriji odustaje od tradicije, principa, i na dresove stavlja ime sponzora. Saturn u Škorpionu nas vodi ka zidu koji prilično ovde liči na gubilište ako ne odustanemo na vreme. Otkazi će tek uslediti i odustajanja, što u politici što u našim miniuniverzumima. Svako od nas ima nešto od čega treba da odustane. Princip koji ne vodi više nigde, uverenje koje nas drži u grču, strahu i neizvesnosti, ljubav od koje se isto odustati mora umesto da držimo sebe u fantazijama mogućih izmirenja i renesansi. Odustati od ideje da će nas neko spasiti. Ko ono reče, “tek tada, kad znaš da neće niko da te spasi – tek tada si odrastao i čovek.” Odustanite od ubedjivanja drugih da ste u pravu. Odustanite od svakog ubedjivanja i očekivanja da će vas drugi razumeti. Biće uvek onih koji hoće i onih koji insistiraju na tome da vas ne razumeju, ali i onih koji stvarno misle drugačije. Čovek je slobodan kada zbaci svoja očekivanja od spoljnog sveta i tim gestom, on tom svetu oduzima moć da ga vrednuje i od njega čini nekad pobednika nekad luzera. Saramago piše, “Naučio sam da ne pokušavam da ubeđujem nikoga. Ubeđivanje je nedostatak poštovanja, to je pokušaj da se druga osoba kolonizuje.” Ali ne kaže da je odustao od pisanja. Niti od svojih misli. Odustanite od svega gde vam je potrebna dozvola drugog, poštovanje drugih, ljubav druge osobe – a ne dešava se. Tada kad odsutanete nećete odustati od sebe. Vraćate se sebi u jednoj poštovanja vrednoj pauzi, baš kao što je i Smrt uvek vredna poštovanja kao najdostojniji protivnik čoveka. Mala metaforička smrt je sada potrebna svakome. Time ćete prineti žrtvu Saturnu u Škorpionu za jedno novo rodjenje sebe samih i slobode. Cena ove slobode je odustajanje gnevnog tamničara u nama.
Područje pauze – Bukovski
moraš ga imati ili će se zidovi zatvoriti nad tobom. moraš da odustaneš od svega, odbaciš, sve odbaciš. moraš da gledaš u ono što gledaš ili misliš ono što misliš ili radiš ono što radiš ili ne radiš bez ideje o ličnom preimućstvu bez preuzimanja vođstva.
ljudi su iznureni takmičenjem, skrivaju se u svakodnevnim navikama. njihovi interesi su interesi krda.
retki su sposobni da se zagledaju deset minuta u staru cipelu ili da misle o neuoubičajenim stvarima kao recimo ko je izmislio kvaku.
ljudi postaju beživotni jer nisu sposobni za pauzu da se ponište rašniraju isprazne zaborave naučeno razbistre se.
slušaj njihovi neistiniti smeh, zatim idi od njih.

 Kategorija: Blog, Događaji, Generalna, Privatno, Zabava, Zdravlje, Život

Broj rečenica: 33 | Broj reči: 391

Dodaj komentar

Merkur je krenuo retrogradno, pa još u Ribama, pa još kvadrat od Jupitera, pa još se vrzma oko Neptuna. Pa još je tu i Mars. “Polazim!” viče Merkur, svi su se posakrivali i on nema nameru da ih traži, pa nije on Mars da tako olako i sa oduševljenjem igra neke dečije igre. On je već potplatio klince da mu odaju gde su akteri, a do tada igraće se Ćoravih baka i uneti zaplet u Gluve telefone. Slična priča je i sa našim političarima. A i onima preko.
I sad je možda najpametnije setiti se onog da je ćutanje nekad zlato, al kako ljudski rod da ćuti kad baš Merkur ima jedinu ambiciju da objavi, prenese, kaže, informiše, raznese poput vetra neku vest. I ne zato što bi da bude prvi, nego što on ni ne zna šta bi drugo sa sobom činio do da se bavi rečima, pismima, naslovima, linkovima, pasvordima, tajnama. E sad, ako nešto i nije proverio kao što i neće uspeti – pa u svet umesto istine odnese laž, pa uhapse pogrešnog, ili ako vam zamene izveštaj u laboratoriji i kažu da imate triper, a onom nesrećniku koga stvarno svrbi da je zdrav, ko će prvi da posumnja? I ko će da prizna grešku? Kvadrat od Jupitera kaže – dživ dživ niko nije kriv, i još dodaje “Šta hoćeš! Pa super je ispalo, eto vidiš da si zdrav i da je sve ok! Budi zahvalan što se sve završilo dobro, moglo je i gore..” I čovek zbunjen, a kako drugačije, ode kući pitajući se da li je ceo svet odlepio, ima li nekoga kome može da veruje, pa ode do crkve.. a ispred crkve ne može da pridje od parkiranih automobila, tu su i neke kamere, voditelji proveravaju da li su uključili mikrofon… Sveštena lica postaše medijske zvezde, a da ga ni o tome niko nije obavestio. Kod kuće, reši da malo dremne, ali ga bar pet puta taman kad je padao u san neko vraćao u svet od koga jedino želi da pobegne. Ustaje bezvoljno i taman da sedne i pošalje neke poslovne mailove, kad – nema interneta. Isključili. I to baš u subotu, taman da do ponedeljka mora da čeka. Ali zato je njemu inbox pun spama. Folderi puni nekih trojanaca… radi li taj antivirus uopšte nešto? Pušta muziku da se opusti, ali jedan zvučnik radi, pa ne radi… Baterije na daljinskom su se potrošile, hteo bi da ugasi TV ili ga makar stavi na ‘mute’, ali kao da je sve protiv njega! Svet spoljni mu se nameće silinom najveće taštine. Gotovo lud, saplitajući se o kablove i bolno nagazivši šnalu koju je žena ostavila na podu, čupa kablove i gasi sve telefone. Gasi i svetlo, i sada samo još ulična svetlost dopire do njegovog lica. Baca se na krevet. Zatvara oči. I taman što je pošteno tri puta udahnuo ne bi li se opustio, začavrlja mu u umu sopstvena misao: “Ma jesi li siguran da si zaključao auto?” Pa već umoran od svega, izjuri iz kuće…
Retrogradni Merkur donosi zastoje u saobraćaju, kašnjenje mailova, gužve na ulicama i parkinzima, često tada ne rade ni semafori, ni interfoni, telefon ne čujemo baš kad treba, a kada se javite na nepoznat broj – uvek bude “bolje da se niste javili”. Sve proveravajte tri puta pre nego što presečete, posebno pre nego što mailove pošaljete, neka prenoći ako je moguće, i ta poruka koja vam se vrzma u glavi. Svi koji se bave snimanjem, montažama, fotografijama, rade u svim tim Merkur u Ribama programima – od InDesigna i Photoshopa, Vegasa do ozbiljnijih, sada mogu da gube podatke, fajlove, da program zabaguje u njanezgodnijem času – pa pravite back up i sve sejvujte. USB-ove sad lako možete da gubite, kao i sve što je priručno i što se u rukama noci, a tu spada dabome i telefon. Naravno da je telefon ostao na ’silence’ pa je još teže i svašta vam pada na pamet gde je sve mogao da ispadne ili da vam ga ukradu, dok ga pomahnitalo po kući tražite. Sve će to proći 18. marta. Ono što je dobro – da vam se vrate neke pozajmljene stvari, male pare tipa refundacije, reklamacije i sl. Pazite da ne napravite zbrku u zakazivanjima, planiranjima, proverite dane, datume dobro, budite jasni kada se sa nekim dogovarate jer sada lakše nego ikada dolazi do nesporazuma i zapetljancija.

 Kategorija: Blog, Događaji, Generalna, Privatno, Zabava, Zdravlje, Život

Broj rečenica: 33 | Broj reči: 724

Dodaj komentar

Ali ponešto i ostane.
Srele smo se jutros.
Ona lepršava i nasmejana.
Ja užurbana,zasukanih rukava.
U kišno jutro veselo maše ljubičastim kišobranom.
Izviruje ispod njega povremeno.
Da osmehom poneku kapljicu na obraz privije.
Moj se spušta niže.
Da i kesu s hlebom pokrije.
Ona jedva čeka vikend.
Da s društvom proćaska.
Štraftom se prošpacira.
Započetu knjigu doćita.
Nagradi uho notom laganicom.
I ja jedva čekam vikend.
Da s društvom priče podelim.
Prošpaciram po pijacama.
Davno započetu knjigu pročitam.
Podarim srcu zvuk nostalgični.
Nasmeših se.
I krenusmo.
Ruku pod ruku.
Put kuhinje.
Moja slika iz mladosti i ja.
Da spremimo:
PILETINA NA MOJ NAČIN
Potreban materijal
Pileći file 400gr
Pečurke (šampinjoni) 200gr
Kukuruz-šećerac 200gr
Pavlaka za kuvanje 200gr
So ½ kašičice
Beli biber po ukusu
Ulje-suncokretovo 2 kašike
Radič 6 listova
Ulje-maslinovo 1 kašika
Limun-sok 1 kašika
Način pripreme
Iseći file na manje komade i kratko propržiti sa svih strana. Dodati pečurke isečene na listiće i dinstati na laganoj vatri oko 15 minuta. Posoliti, pobiberiti i dodati kukuruz i pavlaku. Uz stalno mešanje dinstati još oko 20 minuta. Prohladiti.
Maslinovo ulje i sok limuna pomešati i preliti preko listova radiča. Na svaki list sipati piletinu i poslužiti.

 Kategorija: Blog, Događaji, Generalna, Humor, Porodica, Privatno, Zdravlje

Broj rečenica: 32 | Broj reči: 165

Dodaj komentar

Translation: Maja Miskovic
One’s natal chart and all the images drawn by the planets are the maximum they could reach if we live them through. But we rarely live up to our maximum. We always, without exception, recognize those phenomena only and only when life circumstances align themselves, when life pushes us, or we jump right into it, depending on the aspects. Only then the moment manifests itself, the images start rolling, become alive, just like in the movies. What is certain is the past. That there was somewhere some grandma, who spoke multiple languages, was an anti-philistine at the time when such a terrible sin could not be forgiven. That there was some grandpa, close to the king himself, serving him honestly and loyally. But whether the contemporary individual from whom the same is required, to – just like his or her ancestors-confront the societal or family norms and reach the heights of those ancestors, an astrologer cannot know. The natal chart is therefore a photo album of life already happened and of which it is only possible to foresee what is coming. But whether the person is ready to recognize that what is coming forward, whether the same person is ready to embrace and consciously accept the recognized difficult aspects of the square, and the risks and sacrifices that come along, we cannot know.
On the psychology level, this Venus will disclose the affinities, we will all recognize ourselves in her, we are going to dig the movie or literature characters that resemble Venus, but all this is most likely not going to look like “destiny” where, we – and I mean men in particular – are becoming that Venus or that Mars.
And to have Venus in Aquarius, the topic I want to write about now when Venus is here and up in the sky, is not at all easy. You are either going to fall for the genius, the elusive, the free spirit, the divorced, the gambler or the thief, the scientist or the pilot, the astrologer, the Nietzsche or the Freud and give him all the freedom you can only to love him more, or you are going to try to tie him down and restrict his freedom, which inasmuch seems natural to women, is fatal here because it destroys Eros, love, and excitement, and which sooner or later means the end. Venus in Aquarius has crossed the line comprehensible to the most. The line discussed about in women’s hair salons. This Venus knows that the moment she was certain was never going to happen is going to happen. She, so free, so her own master. Self-sufficient, but only seemingly, while tolerating betrayal and messiness of a marriage or relationship. But what looks like tolerance is the Eros of Venus in Aquarius. Her own will. Her own choice to love such a man. And no other.
Each planet in Aquarius is easily misunderstood, and so is Venus. It is hard to understand how it feels when Eros has a will, when love loves and chooses willfully, when such will has been ready forever knowing that the moment will come. The moment when Eros must be pushed willfully toward the woman or a man, it does not matter. What does this will mean? It means that nothing is left to chance. Chance only makes the lovers meet, but if neither of them in that passing moment follows his or her will that is for sure felt in the entire apt body, in each tense muscle, when all is ready for a word, a move, a kiss or touch; when all is here to spring up and dance, and repeat the triumphant movie scenes of love encounters – they will part their ways.
It seems as if it was easier in the past for women to experience the love of Venus in Aquarius. The men were more intense. Ready. Less buddies and more manly, capable of charming all the women at the table with a look and a smile. Such love was more certain to happen, because people were less afraid of risks. Everything in Venus must be risky, but what does it mean?  It means that there is absolutely no guarantee that the other side will say yes. That it is going for a kiss, that it will leave its hand in yours, let alone the phone number.
The other day, I met a couple who got married in blue jeans. Their witnesses were random people picked on the street. They know each other for a month. He was sitting at the bar, accidentally heard her talking and that was enough to recognize the will of his Venus in conjunction with Uranus in Scorpio, which is the same as with Venus in Aquarius. And for her, Venus in Sagittarius, again in conjunction with Uranus, it was enough to follow her will, strike a conversation with the man about whom she did not know anything and with whom, barely the day after, she was far away.
Until February11-12, Venus is striding in Aquarius, approaching the square with Saturn and trine with Jupiter. Uranus is here as well to exalt the situation, as if this situation could be exalted even more. It is actually possible, but whether all that remains will be the feeling of a missed or squandered moment (square with Saturn) or the beginning of an unconventional story (trine with Jupiter), depends on these two people only.
When I say Venus in Aquarius, I mean a will for love, I think of this movie and these kinds of encounters.  :)

 Kategorija: Blog, Događaji, Generalna, Privatno, Zabava, Zdravlje, Život

Broj rečenica: 44 | Broj reči: 925

Dodaj komentar

Kada gledamo nečiju natalnu kartu, sve te slike koje crtaju planete su maksimum koji svaka od njih kada bi ih čovek živeo može postati. No čovek najčešće ne živi maksimum. On uvek sasvim sigurno prepoznaje sve te fenomene, sve do jednog, ali tek ako se dogodi životna okolnost, ako ga život ugura ili mu on sam skoči u susret u zavisnosti od aspekata, taj momenat se ostvaruje, slika kreće, oživljava, poput filma. Ono što jeste sigurno je prošlost. Da je nekada negde neka baba ili prababa govorila više jezika, bila antimalogradjanka još u doba kada je to bio presedan i ravno grehu najgorem. Da je nekada neki deda bio blizak kralju ili kakvom caru, vrhovnom, služio časno i odano. Ali da li će osoba od koje se potpuno isto traži sad, da baš kao i neko davno pre nje uspe da se usprotivi nametima društva ili porodice u ljubavnom izboru ili da dodje do visine na kojoj je predak neki bio – to ni astrolog ne može da zna. Natalna karta je tako sasvim siguran fotoalbum onoga što se dešavalo. Onoga iz čega je jedino i moguće da se vidi ono što dolazi, što je već genima najavljeno. Ali da li će čovek biti spreman da to što dolazi prepozna, da i ako ga prepozna skoči istom u zagrljaj svesno na sebe preuzimajući sve ono što iz kvadrata ide, ili ma kakvih teških aspekata kojih je svestan i koji odredjeni uvek rizik ili žrtvu traže, to ne možemo da znamo. Otuda će Venera na nivou psihologije odavati afinitete, svi će se prepoznavati u njoj, gotiviti likove iz filmova ili literature koji joj sliče, ali najčešće ne i ono što bi zaličilo na ’sudbinu’ u kojoj bi oni postali ta Venera ili taj Mars, kada se o muškarcu radi.
A imati Veneru u Vodoliji, o kojoj želim da pišem sad dok je tu i  na nebu, ni malo nije lako. Ili ćete voleti genijalnog, neuhvatljivog, slobodnog, razvedenog, kockara ili krimosa, genijalnog naučnika ili pilota, astrologa, Ničea ili Frojda kao Lu Salome, i konstantno mu davati slobodu da biste ga više voleli, ili ćete nastojati da ga vežete uz sebe i ograničite u slobodama što koliko god da zvuči prirodno i blisko ženama, ovde je fatalno jer ukida eros, ljubav, uzbudjenje, a na kraju kad tad donosi kraj. Venera u Vodoliji je prešla granicu koju većina razume. Granicu o kojoj se diskutuje u ženskim salonima. Ona zna da će dopustiti kada se taj momenat desi baš ono što je bila ubedjena da nikada neće. Ona, tako svoja i slobodna. Samodovoljna, ali samo naizgled, dok je gledate nakon nekoliko godina kako toleriše prevaru, kako toleriše neurednost braka ili veze. No, to što vidite nije tolerancija. To je eros Venere u Vodoliji. Njena sopstvena volja. Njen lični izbor da baš takvog voli. I samo takvog.
Svaka planeta u Vodoliji lako biva neshvaćena, pa i Venera. Jer, teško je razumeti kako je to kada eros poseduje volju, kada ljubav voljom svojom ljubi, voljom bira i voljom koja je tu sasvim spremna oduvek bila, ili se barem tako čini, zna da će doći taj dan, taj čas. Čas u kome se eros voljom mora gurnuti ka želji, ženi, muškarcu svejedno. A šta znači voljom? Pa to da se ništa ne prepušta slučaju. Slučaj  ih je samo doveo da se sretnu, ali ako nijedno od njih u tom jednom času koji brzo može proći ne posluša svoju volju koja se tada sasvim sigurno oseća u celom telu i biću kao nekakv trzaj, mišića spremnih da skoče kao kod antilope, sve se napelo i spremno je ili da kaže nešto kako bi uspostavilo komunikaciju, ili da se nagne i poljubi, ili da uhvati za ruku, ili da ustane i zapleše, ili na ma koji način koji nam istorija filma ostavlja kao trijumfalne scene ljubavnih susreta ponovi to isto – oni će se razići kao i na svakoj raskrsnici. Pa kao da je nekada bilo mnogo lakše da žena doživi ljubav Venere u Vodoliji jer su muškarci bili napetiji. Spremniji. Manje ortaci, a više mužjaci koji su pogledom i osmehom umeli da šarmiraju sve žene što sede za jednim stolom, da ih istrgnu iz svojih ležišta i konstrukcija, iz svojih grčeva i nesigurnosti, ovakve ljubavi su bile izvesnije da se dese. Jer se ljudi nisu toliko bojali rizika. Sve u Vodoliji mora da rizikuje, a šta to znači? Pa to da nema nikakve baš garancije da će druga osoba potvrdno odgovoriti. Da će pustiti da je poljubite, da će ostaviti svoju ruku u vašoj, da će vas pozvati ako je vaša volja ubacila svoj broj telefona u njenu ruku.
A jedan par, koji mi je danas bio, venčao se u farmerkama pre tri dana. Kumove su zaustavili na ulici. Prvi ljudi koje su sreli. Znaju se mesec dana. On je samo slučajno u kafiću čuo šta je ona rekla i bilo je dovoljno da prepozna volju svoje Venere u konjunkciji sa Uranom u Škorpionu, što je potpuno isto kao i kod Venere u Vodoliji. A ona, Venera u Strelcu, pa opet u konjunkciji sa Uranom, da svojom voljom ka tom razgovoru krene i već sutradan bude kilometrima daleko od tog mesta, sa njim, o kome nije mogla baš ništa da zna.
A baš ovih dana, i već danas pa sve do 11-12. februara, imamo na nebu Veneru koja šeta Vodolijom, i ide u kvadrat sa Saturnom, i trigon sa Jupiterom. I Uran je tu da stvar elektrizuje ako je moguće. I moguće je, ali da li će sve ostati osećaj propuštenog i nepovratnog momenta (kvadrat sa Saturnom) ili početak jedne nesvakidašnje priče (trigon Jupiter), zavisi samo od njih dvoje.
Kada kažem Venera u Vodoliji, mislim volja za ljubavlju, mislim na ovaj film i ovakva poznanstva :)

 Kategorija: Blog, Događaji, Generalna, Privatno, Zabava, Zdravlje, Život

Broj rečenica: 45 | Broj reči: 949

Dodaj komentar

Jeste malo kontradiktorno, da sada dok smo u sezoni Vodolije, znaka u kome se Sunce loše oseća biram baš da o Suncu pišem, ali možda i nije sve to bez smisla. Možda tek onda kada nešto zanegiramo uspemo da shvatimo suštinu zanegiranog, izgubljenog i izruganog. Možda bez tog sunovrata Sunčevog u Vodoliji, gde je Sunce u znaku svog izgona kao proterani Napoleon, gde je Sunce svrgnuto poput svih Lujeva, Miloševića, Gadafija, gde je Sunce meta tog Vodolijskog nišana koji retko maši jer zna da samo jedan hitac ima na sve Kenedije i Djindjiće ove planete, možda baš tada kad se pad desi, i narod veruje u dolazak boljeg, ne shvata da to bolje se bez Sunca koje u tom času mrzi baš zato i zove uvek Anarhija. Koje god doba bilo, ono što nakon Sunca svrgnutog sledi je haos. Nered. Anarhija. Nepoštovanje. Kosmos tu priču od početka zna i odaje baš ovom slikom Sunca u Vodoliji. Pa kako je Sunce i svaki poredak, ma koliko tiranski bio jer Sunce će uvek imati ambiciju da svoju slavu koja se samo još može nazvati moć i nikako drugačije širi i za sebe uzima, u Vodoliji to je dovoljan razlog da se stvori opozicija, revolucija, pobuna – jer naspram te tiranije, čovek oseća da nije jednak u slobodama i često pravima sa onima što su moćni. Pa kada revoluciju pokreće i diže, opet, zvala se ona Petooktobarska, Okupirajmo Wall Street ili Studentski protest, ne zna taj što u masi maršira da ga na ulicu nije izveo njegov Mesec što saoseća sa gladnima, niti Mars koji u svakom sistemu živi po svojim pravilima i moralnim principima pa od Sunca, tj vladara ma kog on puno ni ne zazire, pa čak ni Uran koji bi stvarnu jednakost svih želeo i mir u svetu, već ono što ga natera da srdito uzvikuje parole, da osujećeno pokaže javno svoj ponos i ujedno sram života koji živi je opet Sunce, jedan mali vladar kome je uskraćeno pravo da rukovodi i vlada svojim životom i imperijom koju sam u okrilju svoje porodice ili kolektiva želi da stvori. Nije mu dato da zavede red ne bi li život uredan bio, i otuda predvidiv onoliko koliko Sunce to omogućava. Bori se čovek za svoje Sunce tako, a desi li se da ga dobije, dok masa oduševljeno gleda u tog lika sa kojim je pila kuvanu rakiju na ulici dok su se zajedno smrzavali na debelom minusu i delili Milka čokoladu, ponosna što sad evo ima svog čoveka negde tamo, vremenom zaprepašćena postaje jer i on na ove prehodne tirane sve više liči. A normalno je da liči, jer Sunce je neku malu najpre moć dobilo, pa od svoje jedine ambicije da do najuzvišenije tačke dodje sa koje pogled dopire daleko, do one iste tačke na kojoj bi Sunce ovo na nebesima da može samo od sebe nekad najradije zastalo i divilo se sebi, u tom Zenitu, u tom podnevu, ono zabljesnuto sobom lišeno svake samilosti postaje. Jer nema Sunce milosti, a kako idete ka Istoku gde su leta vrelija, i vladari duže vladaju. Razmislite. Otuda je večna muka svih naroda da pravog vodju sebi izaberu, no priroda metafizička i kosmička je takva i ne treba se na vodje ljutiti. Već.. narod da se seti.
Da se seti da mu Sunce ni ne treba, nego Jupiter. Nije Sunce povelo narod ka Sent Andreji, nego Jupiter u liku vladike Arsenija Čarnojevića. Nije Sunce izvelo onaj starozavetni Exodus iz egipatskog ropstva, nego Jupiter – Mojsije. Zakonodavac. Pisac. Mudrac. Da li je Gandi bio Sunce ili Jupiter? Pravnik, mudrac, pacifista. Narod je gladan duhovnog vodje, a ne idejnog. Dok Sunce vlada, korporacije vladaju, sve što neku moć i vlast nameće. Kada Jupiter vlada, kultura vlada. Mesec prirodno želi Jupitera, jer je Jupiter u Mesečevom znaku, u Mesečevoj kući – znaku Raka, egzaltiran. To je prirodno vodja naroda koji spašava.
A vreme u kome smo se sada zatekli, ne samo što nam ne daje da vidimo makar jednog čoveka Jupitera u vlasti, već je i narod ogrubeo od Sunca, dušu Meseca isušio, spržio vlašću i Sunčevom slavom misleći da je njegova, baš kao što i Mesec umisli da je zvezda samo zato što tek nekakav odbljesak sunčeve svetlosti dalje šalje. Pa tako i narod, dobije nešto malo moći, direktorskih pozicija, i već sanja ambiciju taštu i raduje se svom hirovitom tronu koji je tek trončić plaćen gubitkom samilosti i dobrote. Udje čovek vrlo lako u svoje Sunce i kad nije u politici, jer svoju imperiju dalje stvara, još jedan ’stančić’, još jedan autić, ma još jedno putovanjce, i ne oseti kako u toj zaslepljenosti sobom i svojom budućom imperijom sa svime velikim i veličanstvenim naizgled gubi samilosti i od bljeska ne vidi više komšiju koji i dalje prebija kraj sa krajem. A Jupiter negde ipak sanja, jer u Raku svak sanja pa i on, da možda i taj dodje dan… u junu će ući u Raka. Lično, radujem mu se kao nekome ko se vraća da nešto malo što se da spasiti – spase. Spasitelj. Drugo ime za Isusa kada se o njemu kao Jupiteru priča.Zato, ne zaboravite dobrotu i dušu svoju, idu grdni dani. Čekajte spremni dušom Jupitera u Raku. A Sunce svoje pošteno pustite da raste u svojoj taštini dok ga drugi hvale. Pa umesto da se sa Suncem recimo u 11. kući hvalite kako imate jake i uticajne prijatelje, budite vi uticajan prijatelj drugima i njima dajte svoju moć, organizujte im život, pomozite a oni će da vas slave, i ta slava će trajati više nego ma koja koju sami sebi pripisujete. Ako je u 3. kući, delite znanje i informacije, pišite, stvarajte, dajte slavu bratu, svakom ko pita za pomoć il’ savet, a oni će vas slaviti. Ako je u 7. kući, umesto da se takmičite sa partnerom dajte mu Sunce. Budite njegova slava koja mu se divi i pomaže da organizovan i red nad redom postane. Pa će otuda i slavna ljubav vaša biti. Ko god da je rekao da iza uspešnog muškarca stoji jedna uspešna žena, morao je imati ženu sa Suncem u 7. kući. A Sunce u 5. kući, neka se pokloni publici vernoj, neka skromno zahvali na aplauzu, neka bahato u tom sportu, glumi, teatru i ma čemu nikada ne postane. I najveći su se poklanjali i zahvaljivali dok je u tišini njihvoog bića ego prštao vatrometom radosti i ponosa, sasvim prirodnog.
Jer sve što je Sunce oduvek htelo je da svoju pozornicu nadje, da showman bude, pa baš zato su mnogi američki predsednici bili glumci, jednu pozornicu zamenivši drugom, a i naši se penju na bine da pevaju, sviraju, u realitima učestvuju. Sećam se kada je Milekić kada su Miloševića odveli u Hag rekao „njegov show tek počinje, odjednom će ga gledati milioni u prenosima, dobija svoju pozornicu, samo će ga učiniti vitalnijim.“ Zato je Sunce sujeta svakog glumca, potpuno opravdana, i svakog sportiste koji plače kada gubi. Ali i glumac i sportista znaju da bez Meseca – naroda, nema njegove slave, pa se tu Sunce može održati potpuno zdravim. ‘Nema svrhe Sunce ni na nebu da nije nas kojima sija’, parafraziram Ničea, a tako ni oduševljenog glumca bez publike, ni tima bez navijača, ni vladara na kraju bez naroda da ga izabere, ali samo da ga izabere i u tome je sva razlika! Ali svi oni, ili, svi mi – trebamo Jupitera da nam pokaže Put… a on je oduvek tu, u kulturi. Kultura čuva prave vrednosti. I kada tome narod bude dao moć, onda… idemo dalje!
…i kad radis nemoj hvatati na staru slavu i kada mislis osloni se na svoju glavu Zaboravi proslost, zaboravi strah nemoj da trazis od ljudi previse svima je hrana usla na pupak i kada jedes nemoj progutati svoje prste i kada ljubis, pazi to su mozda tvoje usne Seti se s kim si, seti se gde nije sad vreme ko pre ovo je vreme za promene…

 Kategorija: Blog, Događaji, Generalna, Privatno, Zabava, Zdravlje, Život

Broj rečenica: 61 | Broj reči: 1,303

Dodaj komentar

Svaka generacija pokušava da jezik, kao plastelin, oblikuje prema svojim shvatanjima.
U vreme mojih mladjih dana popularan je bio šatrovački. Valjda da nas „matorci“ ne razumeju. - Opoćemo lipi upu supubopotupu opopet napa ipigrapanjapac upu KST? Uobičajeno pitanje u društvu petkom uveče za roditelje je imalo prevod:
- Ovaj profa iz matiša je strašno zahtevan. Moram u subotu kod M. Da učimo.
Moja deca pripadaju generaciji koja je otišla korak dalje.
Njihovo uobičajeni razgovor je počinjao: - Vozdra Šone!
- Munze konza, Šomi!
Napredak tehnologije i stasavanje internet generacije doneli su nam lajkovanje, hejtovanje i neka drugačija tumačenja uobičajenih pojmova: Predškolska ustanova-
Kafić u neposrednoj blizini škole gde učenici svraćaju pre početka nastave na pićence. Noša -
Portabl klozet, nešto kao laptop u svetu računara.
Šta li će nam doneti budućnost, pokazaće nam oni koji sada kažu: - Daj mi onaj
　
MIKI-KIKI ROLAT
-Slani ralat sa kikirikijem –
　
Potreban materijal
brašno oštro 5 kašika
jaja 5 komada
mleko 400 gr
so ½ kašičice
puter 1 kašika
mileram 200gr
topljeni sir 250gr
kikiriki (blanširani) 200 gr
slani štapići punjeni kikirikijem 80gr
　
Način pripreme
Brašno razmutiti u hladnom mleku, dodati so, pa kuvati uz stalno mešanje. Malo prohladiti pa dodati žumanca i sneg od belanaca. Ispeći u dobro podmazanom četvrtastom plehu, izručiti na vlažan salvet i urolati. Ohladiti. Polovinu kikirikija samleti a polovinu iseckati.
Umutiti mileram sa topljenim sirom, dodati samleveni kikiriki i premazati koru.
Na podjednakom rastojanju poredjati uzduž slane štapiće i formirati rolat. Premazati ga mileramom i posuti seckanim kikirikijem. Ostaviti na hladnom najmanje2 časa pre služenja.

 Kategorija: Blog, Događaji, Generalna, Humor, Porodica, Privatno, Zdravlje

Broj rečenica: 19 | Broj reči: 240

Dodaj komentar