Archive for the ‘Privatno’ Category
Ja se često (i rado) žalim na to kako Nemačkoj nedostaje divljine i kako je sav ovaj zeleniš dosadan jer je ljudskih ruku delo. Kad to kažem uglavnom mislim na ono što u Nemačkoj spada u nacionalne parkove, ili ona prigradska zelenila što okružuju veće gradove. Valjda jer sam navikla da u Srbiji i Češkoj tu negde već počinje divljina. No da Nemačka ima zeleniša, ima ga u izobilju. Čini mi se da su Nemački gradovi najzeleniji na svetu, a gradskih parkova ima na svakom koraku. Ne manjka joj ni cvetnih, uređenih bašta. Zapravo, kada je to urbano zelenilo u pitanju Nemačka je daleko ispred svih ostalih. Berlinski parkovi su posebno lepi jer se neko mudro dosetio da svo ono smeće nastalo posle bombardovanja Berlina u drugom svetskom ratu iskoristi za pravljenje veštačkih brda po parkovima. Te tako iako se nalazi u niziji, Berlin ima brdovite parkove. Mnogi od njih bivaju zatrpani lokalcima koji piknikuju vikendom, pa je nalaženje pravog momenta za obilazak istih problematičan. Kišni, hladnjikavi vikendi, kada se u centru dešavaju velike turističke manifestacije, negde od maja do novembra, može biti najbolji izbor. Tada, čak i za vrlo probirljivu mene, berlinski parkovi deluju izuzetno primamljivo.
Istočno od centralnog dela Berlina nalazi se naselje Marzahn, poznato po Neonacistima ali i predivnom parku čiji je jedan deo rezervisan za bašte iz raznih delova sveta. Ironično, u sred tog legla Neonacista, istočni deo parka posvećen je Jeleni Šantić, našoj poznatoj balerini kao borcu za očuvanje mira. Park poput ostalih brdovitih parkova u Berlinu, deluje dosta divljije od onih ravnih, jer je izuzetno gusto pošumljen. Do njega se najlakše stiže metro linijom U5 (stanica: Neue Grottkauer Straße). A odatle vas put vodi od Jeleninog parka, preko gusto pošumljenog brda u pravcu severozapada, do kompleksa svetskih bašti (mapa). Ulaz u kompleks sa baštama se plaća 4 evra po osobi. Više informacija možete naći na zvaničnom sajt-u.
U okviru kompleksa nalaze se: bašta višegodišnjeg bilja Karl Foerster (u čast poznatom berlinskom botaničaru), renesansna, kineska, japanska, koreanska, orjentalna i hrišćanska bašta, kao i bašta Balija i lavirint. Svaka od bašta sadrži neku specifičnost podnevlja sa kojeg orginalno potiče. Bašte ne sadrže samo biljke sa određenog podnevlja nego i strukture/konstrukcije tipične za podnevlje.
Neke konstrukcije su vrlo apstraktne, kao na primer “zidovi” hrišćanske bašte. Zanimljivo za ovu hrišćansku baštu je da je zidana kao ravnoteža ostalim baštama koje imaju religijski karakter, kineska – taoizam, japanska – budizam, Bali – hinduizam i orjentalna – islam. Međutim kako ove ostale religijske bašte imaju smisla, jer upravo nastaju oko verskih objekata, hrišćanska kao takva nema baš mnogo smisla. Te je to verovatno jedan od razloga zašto je konstrukcija apstraktna. Zidovi su sazdani od reči iz Novog i Starog zaveta, kao i raznih filozofskih učenja. Kao umetničko rešenje meni se izuzetno dopalo, ali cela ideja oko hrišćanske bašte mi je prilično suluda.
Bašta sa Balija je jedina koja je u potpunosti pokrivena. Deo je ogromnog staklenika u kojem se održava vlažna i topla klima. Bogata je orhidejama, koje je meni jedno od najlepšeg cveća, te mi se ova bašta posebno dopala.
Japanska bašta u sebi sadrži kamenu zen baštu koja se svako jutro održava (popravlja). Zanimljivo da tokom našeg dvonedeljnog boravka u Japanu prošlog meseca mi nismo videli ni jednu ovakvu baštu. Te eto još jednog izgovora da se u Japan ponovo vratimo.
Kineska bašta u svom kompleksu sadrži predivnu tradicionalnu kinesku čajdžinicu sa različitim sortama čaja na meniju, koji se služe na tradicionalni kineski način. Pravi mali raj za sve ljubitelje čaja.
Koreanska bašta je za mene bila najveće iznenađenje iz prostog razloga što nisam znala šta da očekujem u okviru iste. Visoki drveni totemi Zang Sung kojima se Koreanci mole za ispunjenje želja, i manji kameni Buk Su koji ih štite od prirodnih nepogoda su glavna atrakcija ove bašte.
Orjentalna je već prepoznatljivo nakinđurena. Mene sva ta kaligrafija i arabeska uvek ostavljaju bez daha. Sve te divne boje, i silni detalji na pločicama i drvenim delovima osvajaju na prvi pogled.
Lavirint je sjajan za gubljenje i vremena i sebe samog. I ma koliko se činilo lako u dolasku do centralnog dela na kojem se nalazi mali vidikovac, toliko može biti teško u povratku, ili obrnuto. U ovim lavirintima od živice se mnogo lakše gubi nego što sam ja, neiskusna, mislila.
Te eto ako volite cveće i uređene bašte, Gärten der Welt su savršeno mesto za jedno subotnje popodne.
Astronomsko udruženje “Eureka” pored organizovanja predavanja i javnih posmatranja aktivno radi na poboljšanju uslova za promociju astronomije u gradu. Zato su članovi udruženja pripremili projekat pod nazivom “Nebo je granica” koji ima za cilj da se unaprede uslovi za promociju astronomije u gradu ali i realizaciju praktičnog dela nastave fizike i geografije (koji su povezani sa astronomijom) putem nabavke kvalitetnije astronomske opreme i obuke pojedinaca za rad na njoj. Nabavkom ove opreme stvoriće se uslovi i za izgradnju prve gradske opservatorije na Bagdali u nekom budućem periodu.
Projekat je prijavljen na konkurs “Znam šta hoću” koji je otvoren od strane fondacije Ana i Vlade Divac. Cilj ovog konkursa jeste da se podrže ideje koje imaju za cilj da se poboljša život mladih. Najbolji projekti biće podržani iznosima do 100.000 dinara. Sama procedura izbora najboljih projekata se sastoji iz više faza, od kojih svaka donosi određen broj poena. Među njima su: kvalitet i originalnost ideje, uticaj na lokalnu zajednicu, obezbeđeno sufinansiranje projekta, učešće mladih, reference … Jedan od kriterijuma takođe su i online glasovi. Više o projektu koji su članovi AU “Eureka” predložili na ovom konkursu i pravilima možete pročitati na sajtu konkursa.(...)Pročitajte nastavak Projekat “Nebo je granica” (92 words)
© Zoran Tomić za Svet nauke, 2013. |
Permalink |
0 komentara
Potreban materijal:
850g brašna T-500
400ml mleka
100ml svetlog piva
100ml suncokretovog ulja
100ml devičanskog maslinovog ulja
50g kvasca
2 žumanca
1 kašicica šećera
2 kasičice soli
1kg viršli
za premazivanje
1 belance
1 kašika mleka
susam, lan, kim
Priprema:
Razmutiti kvasac u 100ml mlakog mleka, sa jednom kašičicom šećera i jednom kašikom brašna. Ostaviti na toplom da kvasac nadođe. U posudu za mešenje prosejati brašno, dodati so, žumanca, ulje, pivo i preostalo mleko. Dodati nadošli kvasac i zamesiti meko i elasticno testo. Radni sto posuti brašnom, a zatim podeliti testo na 6 loptica i ostaviti da se testo odmara 15 minuta, pa ga zatim premesiti rukama namazanim uljem i ostaviti da još narasta. Isti postupak ponoviti još dva puta. Svaku loptu razvući na pravougaonik veličine 20x30cm pa napraviti trake 3x20cm (dužu stranu podeliti na 10 delova). Viršle oljuštiti pa podeliti na tri dela. Jedan komad viršle staviti na traku malo iznad početka pa testo uvijajte spiralno, zarolati po radnoj površini, da bi se ivice zalepile i spojti krajeve. Ostaviti pola sata u plehu da testo naraste pa ga premazati belancem ramućenim sa kašikom mleka. Posuti lanom, susamom i kimom. Peći u rerni zagrejanoj na 200C 25-30 minuta, dok lepo ne porumene.
Recept je isproban u sklopu igrice za gastro blogere "FBI rukavice" sa Sanjinog bloga "Knjiški moljac u špajzu". Što se recepta tiče moram da kažem da je testo fenomenalno i odlično za rad, kiflice su veoma, veoma ukusne i kako sam zapazila, sutradan su mnogo mekše i lepše. Mom mlađem sinu su se inače jako dopale, pošto on obožava rol viršle, a tog dana kada sam ih pravila sam imala i goste, tako da su i sa te strane pobrale samo komplimente. Ja sam ih motala i onako kako je Sanja napisala, kao i na klasičan način. Neke sam filovala i sirom, čisto radi probe, tako da su i takve odlične.
This article is copyright © 2013
Beograd/SANU, 17. maj 2013: U Srpsoj akademiji nauka i umetnosti održan je sastanak u kome su sudelovali predstavnici SANU, Univerziteta, naučnih instituta i Nacionalnog saveta za nauku kojima je ukazano na teškoće i katastrofalno stanje u nauci koje zahtevaju i urgentnu i dugoročnu akciju.
Na sastanku je odlučeno da se uputi pismo predsedniku Vlade za hitno rešavanje aktuelnih problema nauke i predloži da se organizuje sastanak koji bi kritički razmotrio stanje nauke u Srbiji i predlože putevi dugoročnog rešenja u formiranju naučne politike Srbije.(...)Pročitajte nastavak SANU: Saopštenje za javnost povodom stanja u nauci (84 words)
© za Svet nauke, 2013. |
Permalink |
0 komentara
Karneval der Kulturen je jedan u nizu izgovora Berlinjanima da organizovano krkaju i loču. Zvanična priča iza karnevala je da širi bratstvo i jedinstvo među sve šarenolikijom populacijom Berlina. U suštini licemerna kao i sva ostala okupljana organizovana od strane grada uz pomoć države.
Za razliku od ovog cirkusa, ona prava okupljanja protiv proterivanja imigranata su uglavnom tugaljiva i slabo posećena. No ako ne shvatate preozbiljno svu ovu zajebanciju, nego krenete u obilazak da biste se sudarali na ulici sa silnim narodom, jeli, pili, tražili ljubav svog života ili slikali okolo dok vas kažiprst ne zaboli, onda je ovo jedna od onih za “obavezno posetiti” stvari u Berlinu. Dobro dođe i nama ovdašnjima za šetnju gostiju koji su imali sreće da se zadese u Berlinu u vreme karnevala. Jer svi znamo da kad na odmor idete sem hrane i pića o malo čemu zapravo i razmišljate.
Hrana i piće su dakako preskupi, ali ko bi pare da štedi u Nemačku na odmor i tako ne bi došao. Mi smo na ovom karnevalu ubili dve muve jednim udarcem jer smo vodili gosta u provod i iskoristili sav taj fotogenični šareniš za slikanje. Slikanje ljudi, dece i kučića baš i nije po volji Nemaca koji su poznati po tome da cene svoju privatnost. Te je ovaj karneval raj za one s fotoaparatima jer se svi ubiše od poziranja. Te eto ja poželeh da podelim te retke trenutke sreće fotografa amatera sa prebivalištem u Nemačkoj, sa vama dragi slučajni i namerni gosti ovog bloga.
Potreban materijal:
25g maslaca
100g šećera
3 jaja
rendana kora limuna
1 kašičica suvog kvasca
200g mekog brašna
Priprema:
Maslac otopiti na laganoj vatri. Otopljen i prohlađen maslac umutiti sa šećerom, dodati jedno po jedno jaje, limunovu koru i sve pažljivo sjediniti. Brašno prosejati i pomešati sa suvim kvascem. Za pripremu madlena potreban vam je kalup u obliku "školjkica". Ja nemam kalup (pleh), ali imam modlice istog oblika, tako da sam madlene pekla u njima. Uljem premazati pleh ili modle. Kašikom vaditi umućenu masu i puniti kalupe. Voditi računa da se ne napuni kalup do vrha, pošto u toku pečenja kolačići narastu. Peći u rerni zagrejanoj na 200C nekih 15 minuta, dok ne dobiju lepu zlatno-žutu boju. Ostaviti da se malo prohlade, pa izvaditi iz kalupa. Po želji, posuti šećerom u prahu, ali i ne mora, pošto su i bez jako ukusne. Od ove količine materijala, meni je izašlo 20 komada kolačića.
This article is copyright © 2013
Rekoše da će nas pokupiti u osam ispred hostela. Ja kakva sam zabrinuta, i kad treba i kad ne treba, uzvrpolih se već oko 7.45. Miljan je polagano žvakao svoj doručak, a ja sam pod izgovorom da idem da slikam čudne ptice na travnjaku ispred hostela otišla da proverim nema li autobusa negde na vidiku. Nije ga bilo ni tada ni nekih pola sata kasnije, pojavio se tek negde oko pola devet. Logično, ako nas sve kupi okolo po selu. Može Kalafate (El Calafate) biti majušan koliko hoće, ali dok autobus zađe u svaku ulicu i pokupi nas sve, potrajaće.
Kalafate je ima dobio po bobičastom voću, koje podseća izgledom na borovnice. Kako je još uvek bilo rano za plodove nismo ih probali, ali kažu da ako pojedete plod sigurno ćete u Patagoniju doći opet. Grm kalafatea je vrlo čest po obroncima šuma i poljanama, raste svuda poput kupine kod nas.
Kalafate je verovatno najslađe naseljeno mesto na svetu, bar po sunčanom prolećnom danu. Pretpostavljam da u toj patagonijskoj zabiti Kalafate ima problem sa sunčanim danima isto koliko i Berlin na ovom severu. No, kao što ponekad baš nemate sreće s vremenom, drugi put će sva sreća ovog sveta pripadati samo vama. Sreća je tih dana odlučila da bude na našoj strani te je tokom našeg boravka u ovom mestu i oko njega sunce sijalo punom snagom, a razbacani kumulusi na nebu služili kao dekoracija za slikanje. Kalafate je jedan od onih patagonijskih gradova koji se razvio samo da bi opsluživao mnogobrojne turiste koji obilaze nacionalne parkove po Patagoniji. Podseća pomalo na lažne holivudske gradiće. Svega par ulica koje se seku pod pravim uglom, sa prelepim drvenim kućama, hostelima i restoranima. Koliko je neko mesto turističko u ovim zabačenim krajevima, možete lako zaključiti i po restoranskoj ponudi. Toliko dobrih restorana sa savršenom hranom u jednom običnom gradiću sa 6000 duša teško da bi bilo moguće pronaći.
Trućkali smo se neko vreme do ulaza u Nacionalni park koji se nemaštovito zove Glečeri (Los Glaciares National Park). No upravo već samo ime ukazuje da ovaj park može da se pohvali zavidnom brojem glečera. Usput nas je vozač obasipao zanimljivim podacima o celom podnevlju i njegovoj najvećoj atrakciji kojoj smo i krenuli tog dana u susret Glečeru Perito Moreno.
Glečer Perito Moreno je ime dobio po argentinskom istraživaču Francisku Morenu. Perito na španskom znači specijalista, te je ta ledena gromada ustvari glečer specijaliste Morena. A glečeri su upravo to, velike ledene gromade. Glečer Moreno spada u retke čija se zapremina ne smanjuje, nego raste. Nalazi se na Jezeru Argentino. Usled tog napredovanja njegovog frontalnog dela dešava se da se led spaji sa kopnom blokirajući južni rukavac Brazo Rico (Brazo Rico bi u prevodu manje-više značilo Rukavac bogat vodom). Ovo uzrokuje povećanje nivoa vode u rukavcu do momenta kada pritisak ne poraste do te mere da izaziva pucanje ove ledene brane i ponovnog spajanja rukavca sa jezerom. Za formiranje ove ledene brane i njeno pucanje potrebno je između jedne i deset godina u zavisnosti od klimatskih uslova.
Napravili smo pauzu na uređenom delu obale jezera sa kojeg je moguće posmatrati čeoni deo glečera. Na tom delu postoji čitav splet terasa, stepenica i visećih mostova sa kojih se pruža fantastičan pogled. Kad smo stiglo još uvek je bilo relativno rano i veći deo glečera je bio u senci. Frontalni deo je relativno blizu obale tako da, gledano sa donjih terasa, glečer praktično gledate iz neposredne blizine. Patagonija je mesto koje vas na svakom koraku podseća koliko ste majušni. Ovaj susret sa glečerom je bio samo jedan u nizu momenata u kojem sam se osetila poput mrava. Sama priroda je nestvarno lepa. Svetlo plavkasta izborana površina, sa odsečenim prednjim ivicama ponegde prošaranim tamnije plavim usecima. Iza nje su se uzdizali vrhovi prekriveni snegom, a sa strana guste četinarske šume. Vazduh je mirisao zimski iako je bilo poprilično toplo. Po vodi, ispred glečera plivale su odvaljenje gromade, oštrije bele poput snega i oblije staklasto plave. Nebo je bilo vedro a sunce jako, te je bela površina reflektovala zaslepljujuću svetlost. Ostali smo tu nekih četrdesetak minuta, no meni se činilo mnogo kraće. Morali smo da se ukrcavamo u autobus jer nas je čekala šetnja po ovoj ogromnoj gromadi.
“Big ice” tura je jedna od šetnji po glečeru koje je moguće bukirati kod lokalnih turističkih agencija. Ova tura traje oko pet sati i ne bi se mogla svrstati u jeftinije. Postoji i kraća jednočasovna organizovana tura koja je i srazmerno jeftinija. Samoorganizovana šetnja po glečeru je zabranjena, no ako ste baš avanturista realno ne postoji mogućnost da vam neko blokira prilaz glečeru sa svih strana te bih ja tu zabranu pre svrstala u preporuku. Ono što vam treba za šetnju po glečeru su dereze, cepin, a ne bi bio na odmet ni pojas. Dobre rukavice su obavezne, jer je led oštar te ukoliko se okliznete može se desiti da se ozbiljno isečete. Sa svim tim vas snabdeju organizatori puta, ako u ovu šetnju krenete organizovano. Vodiči su profesionalni, dobro obučeni i znaju mnogo o glečerima, te će to znanje sa vama tokom šetnje izdašno deliti. Grupe su uglavnom do desetak ljudi, na koje dolaze dva vodiča i svi oni se međusobno trude da drže odstojanje tokom šetnje te ćete imati utisak da je na ledu, u tom momentu, samo vaša grupa.
Prvi deo puta smo zapravo otplovili. Posle kraće vožnje brodom, usledila je kraća šetnja kroz šumu. Ovaj deo je dobro markiran, a delovi oko obližnjeg kampa potpuno uređeni sa drvenim stazama. Pre samog penjanja na glečer vodiči su nam vezivali pojaseve i navlačili dereze. Meni je zapao neki brbljivi mladić s kojim zapodenuh razgovor o tome odakle smo. Uvek me Južno Amerikanci zadive svojim poznavanjem geografije. Mislim da mi se još nikada nije desilo da naletim na osobu koja ne zna gde je Srbija, za razliku od Azije gde mi se nikada nije desilo da naletim na osobu koja isto to zna.
Prvo oduševljenje glečerom doživite još sa velike udaljenosti, kad ga vidite kako se lenjo proteže preko jezera. Sama ta slika na kojoj izgleda kao da se ogromna ledena reka uliva u jezero oduzima dah. Onda sledi drugi šok, kada se približite obali i sagledate koliko metara taj led štrči iz vode. Kad steknete pravu sliku o njegovoj veličini. Kad pridev veliko, dobije neke realne dimenzije. Treći šok doživite kada krenete u šetnju po toj ledenoj gromadi. Tada veličina ponovo gubi na važnosti, a detalji koji vas okružuju zaukupljuju svu vašu pažnju. Iako prilikom svakog od ovih stadijuma doživljavate blagi šok jer se vaša čula po prvi put susreću sa takvim čudesima, treći je ipak bio najsnažniji u mom slučaju. Iz prostog razloga što nikada do tada nisam pročitala, čula ili videla ništa vezano za reljef glečera. Za mene je sama pomisao da je to jedna velika kamara nataloženog snega koja usled zarobljenih molekula vazduha svetli čarobnom plavom bojom delovala dovoljno impozantno da krenem u obilazak glečera po Patagoniji. O čudu kojem ću svedok biti tokom šetnje, ranije nisam ni sanjala.
Magija počinje onog momenta kada prvi put kročite na glečer. Prvo učite kako da hodate po njemu. Gledate vodiča kako gazi po rastopljenim baricama predivno svetlo plave, pomalo drečave boje, a vi ga s nekom poluzebnjom imitirate. Obuzimao me je osećaj zbunjenosti što opet sa 34. pune godine ponovo učim kako da hodam. Radoznalo sam umakala prste u vodu, ni sama ne znajući zašto to tačno radim. Valjda iz želje da potvrdim da sam još uvek na ovom svetu. Taman kad se navikoh na podlogu, usledilo je penjanje uz prvo belo brdo. Iza njega nas je čekala uska plava vijugava rečica, savršeno čista i prozirna. A onda opet izvor, brdo, kanjon, pećine, jezero. Imala sam taj osećaj da smo to sve negde videli, samo što svi ti reljefi na toj zaslepljujuće beloj podlozi išaranoj drečavo plavim vodenim sistemima, bez zelene, bez braon, bez crvene, deluju u najmanju ruku – čudno. Ako gledate glečer iz bilo koje druge perspektive, ovaj bogati reljef je nemoguće naslutiti.
Posle duže šetnje napravili smo pauzu za ručak kraj najvećeg glečerskog jezera na koje smo nabasali. Prozirna tirkizna voda i okolna bela brdašca nam nisu davali mira. Ma koliko god želeli da uživamo u lenškarenju kraj jezera, to je od silne radoznalosti da ispitamo predeo oko sebe, praktično bilo nemoguće. Milion puta sam pozavidela vodičima čiji je posao da lunjaju po tom ledu svaki dan.
Nisam sigurna koliko smo vremena efektivno šetali, ali cela avantura mi se činila kao tren. U svakom slučaju nedovoljno dugačka. Uostalom kao i celokupno putovanje po Patagoniji. Imam taj suludi san koji me progoni još od tinejdžerskih dana da treba da se preselim na taj kontinent. Da se gubim po tom pustom svetu i istražujem njegove skrivene kutke. Kako godine prolaze ti snovi mi se čine sve manje verovatnim. Mala mi je uteha da sam bar malo vremena provela na nekim od ovih čarobnih mesta.
Više slika možete naći u mojoj galeriji.
Potreban materijal:
Testo
-suvi sastojci-
150g mekog brašna
100g šećera
pola kesice praška za pecivo
1 kašičica sode bikarbone
1 kesica vanilin šećera
40g kokosovog brašna
-mokri sastojci-
150ml mleka
75ml ulja
1 jaje
300g Frikomovog mix crvenog voća
-frosting-
50g maslaca
200g ABC krem sira
200ml slatke pavlake
150g šećera u prahu
Priprema:
Posebno sjediniti suve sastojke, a posebno mokre. U posudu sa suvim sastojcima, postepeno dodavati mokre sastojke i muteći mikserom lepo sjediniti.
Poređati korpice u pleh sa udubljenjima za mafine ili silikonski kalup, sipati masu (voditi računa da se masa ne sipa skroz do vrha) i peći u rerni zagrejanoj na 200C 20 minuta, posle temperaturu smanjiti na 180C i ostaviti još 10 minuta. Najbolje je čačkalicom proveriti da li su pečeni. Pečene odmah izvaditi iz pleha i poređati na tanjir, odmah pokriti folijom i ostaviti da se ohlade. Za to vreme pripremiti frosting.
Maslac na laganoj vatri otopiti, ali voditi računa da se ne pregreje. Slatku pavlaku umutiti posebno uobičajeno. Krem sir, šećer u prahu i otopljeni maslac umutiti mikserom, pa dodati umućenu slatku pavlaku i sve lepo sjediniti.
Pripremljenim frostingom filovati ohlađeno testo i ostaviti da odstoji u frižideru (poklopljeno) pre serviranja. Ukrasiti po želji.
Napomena: Od ove količine namirnica izađe 20 komada.
This article is copyright © 2013
Od kada je stigao na test Samsung Galaxy S4 iz dana u dan iznenađuje novim mogućnostima i funkcijama. Poseban deo iznenađenja odnosi se na nove foto funkcije kao što su Drama režim (Drama Shot), Zvuk i snimak (Sound&Shot), Animirana fotografija (Animated Shot), naravno ima tu još novih zabavnih foto modova, ali ovi su svakako najzanimljiviji.
Drama režim (Drama Shot)
Drama režim (Drama Shot) snimanja omogućava zahvaljujući veoma brzom zatvaraču kamereda snimite neku akciju bez prekida. Naime, kamera snima scenu u ekspozicija i beleži sve promene predmeta koji se kreće u odnosu na statičnu pozadinu. Nakon snimanja vrši seobjedinjavanje u jednu fotku koja prikazuje čistu dinamiku pokreta. U primerima koji slede možete videti nekoliko uspešnih Drama snimaka koje sam zabeležio, a pri snimanju je bitno samo da koliko-toliko zadržite telefon pri snimanju u istom položaju:
Zvuk i snimak (Sound&Shot)
Zvuk i snimak (Sound&Shot) je nova funkcija koja fotografije koje zabeležite obogaćuje pozadinskim zvukom. FUnkcija na jedinstven način čuva zvuk i glas dok se slika, zbog čega sve zabeležno izgleda mnogo vernije, i vraća sećanja na momente snimanja, što znači da nije kao video, ali ima posebnu draž – nedostaje još samo i beleženje mirisa pa da ugođaj naknadnog gledanja bude potpun.
U narednom video zapisu možete videti sve tri funkcije kako zapravo rade i koji su im rezultati, jer fotografije ne mogu da dočaraju i zvuk, te animaciju - funkcija Animirana fotografija (Animated Shot)(obavezno gledajte u HD modu):
Animirana fotografija (Animated Shot)
Animated Shot nam omogućava beleženje dužom ekspozicijom neke scene, te naknadno omogućava intervenciju na zabeleženom materijalu. Što znači, snimimo neku scenu, imamostatičnu pozadinu kao kod Drama moda, i pokretne objekte – naknadnom obradom prostim iscravanjem prstom po ekranu biramo statične delove i odvajamo ih od dinamičnih. Na ovaj način dobijamo animirani GIF, sa specijalnim efektom statičnosti dela slike dok je ostali zadržao dinamiku. Takođe pogledajte video za detalje.
© goran | Svakodnevnica blog, 2013. |
Permalink |
Nema komentara |
Dodaj u
del.icio.us zbirku
Tekst označen ključnim rečima: Animated Shot, Drama Shot, Galaxy S4, Samsung, Samsung Galaxy S4, Sound&Shot
Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu
Kategorija: Automobilizam, Biznis, Blog, Društvo, Generalna, Informatika, Internet, Linkovi, Privatno, Srbija, Tehnologija, Vesti
Trenutno jedan od najboljih telefona na tržištu, ako ne i najbolji, Samsung Galaxy S4 stigao je naveliki test, na kome ću ga u više tekstova i priloga, detaljno opisati, kao i sve njegove funkcije i ukupan potencijal.
Već na prvi pogled u poređenju sa “starijim bratom” Galaxy Note-om vidi se da ima ogroman ekran koji je tek par milimetara manji po dužini i širini od Notea. Takođe, veoma bitno, zahvaljujući malim prepustima oko ekrana samo telo je mnogo uže i daleko bolje naleže u ruci od Notea sa gotov istim ekranom. Sjajna ergonomija.
Ekran je očekivano odličan, vrhunskog odziva, sa dovoljno mesta za pravi multitasking – otvaranje i pregled više aplikacija istovremeno .
Kamera S4 je verovatno najbolja trenutno dostupna na smartphone tržištu (to ste mogli videti ovde), a u nastavku pogledajte prvi primer makro fotke snimljene sa S4 pri slabom svetlu:
© goran | Svakodnevnica blog, 2013. |
Permalink |
Nema komentara |
Dodaj u
del.icio.us zbirku
Tekst označen ključnim rečima:
Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu
Kategorija: Automobilizam, Biznis, Blog, Društvo, Generalna, Informatika, Internet, Linkovi, Privatno, Srbija, Tehnologija, Vesti
Potreban materijal:
3 jaja
250g šećera u prahu
250g margarina
100g mlevenih oraha
100g mlevenog plazma keksa
200ml gaziranog soka od narandže
100g čokolade za kuvanje
1 kašika ekstrata vanile
3 kašike šećera
3 kašike šećera u prahu
200ml slatke pavlake
čokoladne mrvice ili rendana čokolada za ukrašavanje
Priprema:
Odvojiti belanca od žumanca. Umutiti penasto žumanca sa šećerom u prahu i margarinom. U umućenu masu dodati orahe, keks i povezati sokom od narandže i ekstratom vanile. Dobijenu masu podeliti na dva dela. Izrendati čokoladu na sitno rende, pa dodati u jedan deo mase. Na tacnu formirati od crne mase donju koru, pa je na posla sata ostaviti u zamrzivač. Preko crne mase premazati svetliju masu. Ostaviti da malo odstoji u frižideru. Ne u zamrzivač! Umutiti belanca u čvrst sneg sa tri kašike šećera. Umutiti slatku pavlaku uobičajeno sa 3 kašike šećera u prahu. Sjediniti lagano umućena belanca i slatku pavlaku. Premazati kolač odozgo i sa strane, i po želji posuti čokoladnim mrvicama ili rendanom čokoladom. Ostaviti da odstoji u frižideru pre služenja da se lepo stegne.
This article is copyright © 2013
Potreban materijal:
200g sočiva
150g očišćene koprive
150g dimljene mesnate slanine
1 srednja šargarepa
1 veći crni luk
2 kašike ulja
1/2 kašičice suve mirođije
1 kašičica čubra
1/2 kašičice aleve paprike
1/2 kašičice kurkume
so
alkoholno sirće
Priprema:
Slaninu propržiti na ulju, nekih 10-tak minuta. Šargarepu i crni luk sitno naseckati (najbolje u blenderu). Slaninu izvaditi i staviti na papirnati ubrus. U šerpi gde se pržila slanina dodati šargarepu i luk, posoliti i pržiti nekih 5 minuta dok malo ne omekša, pa naliti sa 1,5l vode. Vodu više ne dodavati, pošto jelo treba da bude gušće. Kada provri dodati očišćeno i oprano sočivo. Kuvati nekih 15-20 minuta, pa dodati koprivu i proprženu slaninu. Kuvati 10 minuta, a onda dodati začine i posoliti po ukusu. Kuvati još nekih 10 minuta. Začiniti sirćetom i poslužiti toplo.
This article is copyright © 2013
Sturmgeschütz III, skraćeno Štug III (nem. StuG III – Šturmgešic III) je samohodni jurišni top koji je bio najviše izrađivano nemačko oklopno borbeno vozilo tokom Drugog svetskog rata. Sagrađen je na šasiji tenka Pancer III, a prvobitno planiran kao samohodno artiljerijsko vozilo namenjeno za pružanje vatrene podrške pešadiji, Štug III je neprestano modifikovan sve do 1942. kada je široko korišćen kao lovac na tenkove.
Elem, ono što je zanimljivo je da je mnoštvo StuG-ova ostalo u ruskim stepama i tresetištima, neki su završili u živom blatu, a sve to potpomoglo da zahvaljujući nedostatku vazduha budu savršeno konzervirani, te se sada pronalaze i vade na površinu, pa se nakon restauraciju isporučuju kolekcionarima.
Pogledajte video u nastavku o “čupanju” jednog sveršeno očuvanog StuG III koji je ovde zaostao izgleda tokom neke zimske kampanje jer je ofarban u belu kamuflažnu boju.
Što se kaže, zameniš ulje, zipaš gorivo i teraj…šta ti je nemački inženjering :)
© goran | Svakodnevnica blog, 2013. |
Permalink |
Nema komentara |
Dodaj u
del.icio.us zbirku
Tekst označen ključnim rečima: nemački inženjering, Štug III, Sturmgeschütz III, Šturmgešic III
Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu
Kategorija: Automobilizam, Biznis, Blog, Društvo, Generalna, Informatika, Internet, Linkovi, Privatno, Srbija, Tehnologija, Vesti
Džon Heris i Džulijan Savulesku dolaze iz Velike Britanije, ali se prvi put javno sreću u Beogradu. Tim povodom, CPN organizuje tribinu o jednoj od ključnih tema savremene bioetike na kojoj će se ova dva mislioca prvi put javno suočiti
SUOČAVANJE: SAVULESKU VS HERIS
Centralna matematička izložba, Knez Mihailova 5
15. maj, sreda 18 časova
Ne tako davno – nekoliko generacija unazad – učenje, vaspitanje i osposobljavanje dece za život preselilo se iz porodice u školu. Da li smo na pragu epohe gde će se proces duhovnog unapređenja premestiti iz spoljnog sveta u telo ljudi? Da li ljude treba poboljšavati biomedicinskim putem? Da li je reč o našoj moralnoj dužnosti ili uništenju ljudske vrste? Da li je moguć treći put?(...)Pročitajte nastavak U Beogradu se sreću dva najveća mislioca današnjice (199 words)
© za Svet nauke, 2013. |
Permalink |
0 komentara
Potreban materijal:
600g očišćene bundeve
300g amaretta (keksića)
150g belog vina
100g šećera
4 jaja
40g kakaoa
40ml ruma
1 prašak za pecivo
malo smeđeg šećera
Priprema:
Očišćenu i na kockice isečenu bundevu staviti da se kuva zajedno sa vinom na laganoj vatri dok se potpuno ne raskuva i pretvori u pire. Ako je potrebno dodati malo vode ako vino ispari. Skuvanu bundevu skloniti sa vatre i ostaviti da se prohladi, a zatim dodati izmrvljene amarette i dobro izmešati. Umutiti jaja sa šećerom, pa kada su dobro umućena dodati pire od bundeve sa amarettima i lagano izmešati žicom ili varjačom. Dodati zatim rum i na kraju kakao prosejan sa praškom za pecivo. Sipati smesu u nauljen i pobrašnjen okrugli kalup sa obručem, obima 26cm. Staviti da se peče u rerni zagrejanoj na 160C oko 35 minuta. Na otprilike polovini pečenja, izvaditi tortu i posuti je smeđim šećerom po površini. Pečenu tortu ostaviti da se ohladi u kalupu.
Recept je isproban sa bloga "Baker's corner...somewhere in my kitchen".
This article is copyright © 2013
Danas na blogu za vas kuva Maja Petrović sa bloga VITKI GURMAN.
Maja je autor fotografija, recepta i teksta, pa ga ja prenosim baš onako kako je ona sama napisala.
Isti ukus u kućnim uslovim. Bez prljavih plehova.
Recept za testo sam kao klinka dobila od italijana, a fil je moja kombinacija omiljenih sastojaka.
Potrebno je malo više vremena nego što ga inače potrošimo za priremu, ali svaki minut vredi. Ako želite „onaj pravi ukus iz picerije“ u kučnim uslovima i iz kućne rerne - zaboravite na sve one recepte za testo sa jogurtom i mlekom. Zaboravite i na pleh jer vam uopšte ne treba.
Testo
Potrebno za jednu picu:
• Svež kvasac, kockica veličine pola kutije šibica
• Brašno, za jednu picu standarde veličine 220-250g brašna
• Kašika maslinovog ulja
• So
• Oko 100-120 ml mlake vode
Zamutite kvasac, vodu, so i ulje. Kad se kavasac rastopi u ovu tečnost umešajte brašno, dodajte malo po malo a pred kraj zamesite i rukama dok testo ne prestane da se lepi. I pored gomile instrukcija da se u brašno sipa tečnost - ceo život radim kontra i sipam u tečnost brašno. Uvek dobijem meko, ujednačeno i lepo testo.
Sada ostavite testo da stoji 1.5 sat u pokrivenoj posudi. Ne bi trebalo da u prostoriji bude hladno ali ni pretoplo. Nakon što je odstajalo i naraslo, testo pritisnite rukama da izgubi onu „pufnastu formu“. Nikako i ni po koju cenu nemojte da ga premesite!
Testo se samo uvalja u brašno i razvlači rukama a ne oklagijom. Razvučeno testo stavite na papir za pečenje. Nafilujte i ostavite nafilovano da stoji još oko sat vremena ako je toplo ili oko 1.5 sat ako je hladno. Pokušala sam da preskočim ovaj korak par puta ili da ga skratim. Ispadalo je OK ali ne tako dobro kada se ipak sačeka, jer namamo u kući peći koje rade na 350 stepeni.
Uključite rernu na maksimum a to je obicno 250 stepeni. Picu ne ubacujete dok rerna nije perfektno zagrejana. Samo prevucite picu koja je na papiru za pečenje na rešetku rerne i pecite.
Pizza se peče 7-8 minuta.
Fil
Idemo odmah na ređanje uz napomenu da moj omiljeni fil nema kečap:
• Premažite razvučeno testo maslinovim uljem
• Svuda po testu resporedite blanširani i iseckani spanać
• Pospite sveže šampinjone seckane na tanke listiće
• Zatim idu crne masline bez koske, sečene na pola
• Njeguška pršuta sečena na trakice
• Kockicu gorgonzole izmrvite po pici i ne preterujte s količinom
• Zatim pospite i rendanu mocarelu
Ispečanu picu ukrasite rukolom i poprskajte sa još maslinovog ulja pre serviranja. Idealno je ako imate ljuto maslinovo ulje sa čilijem.
This article is copyright © 2013
Draga moja,
Pišem a znam da ovo pismo nećeš čitati. Pišem jer želim da ti kažem HVALA na dobroti, na pažnji, na ljubavi koju si nesebično svima darivala.
Jako mi je teško. Već mi nedostaješ.
Sećam se dolaska na ovaj blog i tvog dočeka. Prva si se javila. Postala si tako prijatelj za sva vremena.
Sećam se našeg dogovora da se vidimo u tvom kraju, sećam se i da sam te zvala da upoznaš moju mamu.
Zašto Domaćice? Zašto si otišla prerano? Zašto moraju dobre osobe, a to si ti bila, zašto dobre osobe odlaze?
Čuvaj nas sa neba Anđele. Čuvaj svoje unuke, decu, sve nas koje si poznavala i volela.
Ne, ne mogu da kažem zbogom, već samo doviđenja..Srešćemo se opet, na nekoj novoj planeti, i ti ćeš me opet dočekati.
Počivaj u miru među Anđelima, jer si jedna od njih.
Potreban materijal:
5-6 vezica zelja (u jednoj obično bude po 10 listova)
300g mlevenog mešanog mesa
1 srednja glavica crnog luka
2 srednje šargarepe
1/2 čaše pirinča
500ml juneće supe
ulje
so, mleveni crni biber
2 kašičice aleve paprike
1 kašika brašna
mešavina začina
Priprema:
Zelje oprati i očistiti. Zadebljanje na sredini pažljivo ukloniti kako bi lišće moglo lepo da se uvija. Očišćeno zelje staviti na par minuta u kipuću vodu da bi listovi omekšali. Ne treba puno da stoji u vodi pošto se posle kida i neće lepo da se uvija. Na ulju propržiti sitno seckani luk i narendanu šargarepu. Pripremiti supu. Kada povrće malo omekša, dodati mleveno meso. Propržiti par minuta zajedno, a zatim dodati očišćen i opran pirinač i naliti sa malo supe. Posoliti i pobiberiti po ukusu i uz povremeno nalivanje supe krčkati dok pirinač ne omekša. Dodati kašičicu aleve paprike i mešavinu začina. Kada su meso i pirinač gotovi, fil skloniti sa vatre. U zavisnosti od veličine listova zelja nanositi fil i uvijati sarmice uobičajeno. Obično ide po kašika fila za jednu sarmicu. Što se listova tiče, ako su veći koristiti dva, ako su manji kombinovati više listova.
U posudi u kojoj će se peći sarmice na dno poređati nekoliko listova svežeg zelja da se ne bi lepile sarmice pri kuvanju. Poređati umotane sarmice. Preliti šoljicom tople vode. Na ulju propržiti kašiku brašna sa kašičicom aleve paprike i preliti preko sarmica. Sarmice zapeći u rerni zagrejanoj na 180C sat vremena. Sarmice služiti uz kiselo mleko ili kiselu pavlaku.
This article is copyright © 2013
Autor recepta i fotografije - Suske
Potreban materijal:
400g smrznutih dagnji
1 kašika palminog ulja
1 glavica crnog luka
3 struka mladog crnog luka
2 struka mladog belog luka
1 čen belog luka
1 velika veza peršuna
300ml belog vina
so i mleveni crni biber po ukusu
balzamiko sirće
masline
160g neslanog mladog sira
Priprema:
Odmrznuti dagnje. Staviti u šerpu i naliti vinom da ogreznu, a zatim dodati kašičicu soli i kašičicu crnog bibera pa na laganoj vatri staviti da se kuvaju 15 minuta. Procediti i vino prosuti. U drugoj šerpi staviti kašiku palminog ulja, dodati sitno seckani crni luk i pržiti ga jedan minut, a zatim dodati vrele dagnje i zajedno još pržiti oko pet minuta. Skloniti sa vatre i dodati sav sitno iseckani mladi luk i peršun, pa dobro sve izmešati. Poklopiti šerpu i ostaviti da se ohladi, nekih dva sata. Pred služenje dodati sir i masline, pa preliti balzamiko sirćetom.
Napomena: Umesto sira se može koristiti i kisela pavlaka. Količina materijala je za otprilike 4 osobe. 100g dagnji po osobi, 40g mladog sira i 6 maslina. Ako se koristi pavlaka, onda staviti 3 kašike na 100g dagnji.
This article is copyright © 2013
U sredu 8. maja u 19 časova u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića br. 2) otvorena je izložba “Kapetani reka i mora – Srbija i Boka Kotorska” u organizaciji Muzeja nauke i tehnike.
Izložbom „Kapetani reka i mora – Srbija i Boka Kotorska“, Muzej nauke i tehnike obeležava važan datum za istoriju plovidbe i brodarstva u Srbiji. Pre 150 godina, u proleće 1863. godine, prvi državni parobrod Kneževine Srbije „Deligrad“ je pod zapovedništvom pomorskog kapetana Boža Radoničića iz Dobrote (Boka Kotorska), doplovio u Beograd. U za Srbiju veoma burnim istorijskim vremenima, „Deligrad“ je tokom više od pola veka obezbeđivao kontinuitet plovidbe pod nacionalnom zastavom. Njegova kupovina i uplovljavanje u srpske vode Dunava krajem jula 1862 godine, obeležavaju se kao početak savremenog brodarstva, odnosno parobrodarstva u Srbiji.(...)Pročitajte nastavak Izložba “Kapetani reka i mora – Srbija i Boka Kotorska” (205 words)
© za Svet nauke, 2013. |
Permalink |
0 komentara