Archive for the ‘Ekonomija’ Category
3D Geotagging megatrend: Budućnost...
Možda se već videli u poslednje vreme po ovdašnjim gradovima neke osobe koje se čudno kreću oko značajnih objekata sa svojim smart telefonima. Google je krajem prošle godine na Android Play Store-u postavio igru pod nazivom Ingress, tzv. AR MMO (Augmented Reality Massive Multiplayer Online) igra. Radi se o igri sa virtuelnom realnošću gde igrači u realnom svetu obavljaju zadatke na raznim lokacijama sa fikcionalnim energetskim izvorima.
"Pojednostavljeno, borba izmedju 2 frakcije, prosvetljenih i pobunjenika, oko kontrole specijalne materije, kojom je moguce kontrolisati um. U sustini, igra se oslanja na google maps i preko sopstvenog interfejsa kretanjem po stvarnom svetu skupljate tu materiju koja omogucava dalje radnje." Detaljnije o igri u gradovima u Srbiji...
Igru možete skinuti preko vašeg Android telefona, ali morate imati pozivnicu koju možete dobiti od prijatelja ili preko sajta Ingress.com. A, postoje već i tutorijali za igru na srpskom...
Augmented Reality Geo tagovanje
Priča sa Ingress igricom je počela najavom aplikacije Field Trip, kao dela Guglovog Niantic projekta. "Aplikacija Field Trip vaš je vodič za sve kul, skrivene i unikatne stvari u svijetu oko vas. Field Trip radi u pozadini na vašem telefonu, a kada se približite nekom zanimljivom mjestu, prikazuje se kartica s pojedinostima o lokaciji. Ne morate ništa kliknuti. Ako imate spojene slušalice ili Bluetooth, informacije vam se čak mogu pročitati."
Upravo ova kartica sa pojedinostima o lokaciji predstavlja markiranje ili geo tagovanje određene lokacije u virtuelnoj stvarnosti (objekat nije obeležen tako da se to vidi van neke aplikacije), odnosno to tagovanje se nalazi u tzv. uvećanoj stvarnosti (Augmented Reality).
Za one koji još ne znaju uvećana stvarnost (Augmented Reality) predstavlja mogućnost da se pomoću pojedinih aplikacija dobije više podataka o realnom svetu nego što postoji o tome u stvarnosti. Najpoznatije aplikacije zasnovane na uvećanoj stvarnosti su različite varijante GPS navigacija. Trenutno najaktuelnija primena uvećane stvarnosti uskoro će postati široko dostupna kao Google naočare.
Geo tagovanje predstavlja proces dodavanja podataka koji su u vezi sa nekom fizičkom lokacijom u realnom svetu, npr. lokacija na samoj fotografiji, QR kod, veb sajtovi, FB ili TW statusi, itd.
Na primeru aplikacije Field Trip, i osnove igre Ingres može se u primeni videti kako funkcioniše spajanje geo tagovanja sa mogućnostima koje pruža uvećana stvarnost. A to je samo početak...!
3D geo tagovanje i projekat SRI
Na gornjoj slici u ovom tekstu vidite primer kako se pomoću specijalno kreiranog skupa aplikacija može pronaći geo tagovana (markirana) informacija u realnom 3d prostoru na taj način što se putem specijalnog dvogleda pretražuje prostor da bi se došlo do obeležene poruke na nekom objektu.
Ovu tehnologiju je kreirala organizacija (skup laboratorija pod okriljem države SAD) pod imenom SRI, koja je poznata po kreiranju semantičke aplikacije - Siri, ali i po tome što su oni smislili kompjuterskog miša i HDTV tehnologiju.
U ovom primeru 3D geo tagovanje prikazuje osobinu da se određeni objekat obeleži (markira, taguje) određenom informacijom koja se postavlja na tačno određeni način i na određenom mestu u 3D prostoru, tako da posmatrač (putem aplikacije) iz određenog ugla vidi tagovanu informaciju u obliku u kojem je ta informacija obeležena uz realan objekat. To znači da ako se data informacija posmatra npr. iz ugla od 180 stepeni u odnosu na originalno postavljenu lokaciju informacije, posmatrač će putem aplikacije videti ovu informaciju kao u ogledalu.
Ova tehnologija bi trebalo da bude dostupna u narednih nekoliko godina, a široka dostupnost (može da je koristi svako) se očekuje u narednih pet do deset godina.
Kakva je veza između 3D geo tagovanja i budućnosti komunikacija?
Verovatno se na osnovu postojeće igre Ingres može predpostaviti važnost geo tagovanja kod budućnosti razvoja igara koje spajaju realan i virtuelan svet (osnova Ingres igre je geo tagovanje u uvećanoj stvarnosti).
Zamislite sedeće situacije u bliskoj budućnosti:
Šaljete SMS poruku dragoj osobi ili prijateljima koju tagujete na objekat za koji znate da će sigurno proći pored njega i proveriti da li je neko ostavio neku poruku samo za njih.
Brendovi koji ostavljaju intrigantne poruke ili veoma povoljne ponude na mestima gde se nalaze objekti za kupovinu ili konzumaciju njihovih proizvoda ili usluga.
Sistemi edukacije za učenike i studente koji su zasnovani na tagovanju određenih delova informacija ili kompletnih informacija u vezi sa određenim objektima koji su tema edukacije
...
Već se sada vidi da 3D geo tagovanje predstavlja osnovu za veliki broj tehnologija koje tek dolaze u narednim godinama - npr. bilo koja vrsta automatizovanog kretanja kao što su vozila koja mogu potpuno samostalno da se kreću bez vozača (očekivano vreme upotrebe ovih vozila za pet do deset godina). I sa aspekta komunikacije 3D geo tagovanje će predstavljati osnovu za mnoge druge primene - preko komunikacije putem različitih (kućnih) uređaja do npr. komunikacije putem hologramskih prikaza...
Kategorija: Biznis, Blog, Događaji, Društvo, Ekonomija, Generalna, Informatika, Internet, Posao, Razno, Tehnologija 
Donji veš je seksi! Victoria secret angels video clip
Victoria Secret je najveći američki trgovac donjeg rublja. Osnovao ga je Roy Raymond u 12. juna 1977.
Bašta Balkana - Natural. Life. Style. Blog. Web internet magazin i portal za zdravlje, život, ljubav, hranu, duhovnost, turizam
Kategorija: Događaji, Društvo, Ekologija, Ekonomija, Generalna, Kultura, Ljudi, Moda, Srbija, Video, Život
Link ka članku koji ilustruje grotesknost socijalizma.
Danas je stigla vest da je McDonald's (AKA Mek u ovom postu) raskinuo ugovor sa svojim frašizerom u Makedoniji i da će Makedonci neko vreme živeti bez Meka. Blago njima, rekoše naši lokalisti, AKA specijalisti za identifikovanje opasnosti od HARP, GMO, pomračenja Sunca/Meseca, sapuna... Čudna je ta mržnja kod značajnog dela populacije u Srbiji i svetu prema Meku.
Ja sam mekoljubac i jedan od rituala mi je da kada putujem po svetu vidim kako se globalni brend prilagođava lokalnom tržištu i kakav je rezultat. Najgori Mek na svetu, barem gde sam ja bio, je u Indoneziji - ostrvo Bali. Oni nemaju ijedan sastojak koji je bitan za Big Mek u svojoj ishrani (ne jedu govedinu, ne koriste sir u ishrani, pšenični hleb im je na nivou egzotike, pa je i kvalitet isti, a salatu peru toplom vodom da se turisti ne zaraze amebama). Rezultat je smehotresan. Drugo mesto po odvratnosti samog Meka je njegova domovina, gde je 90% Mekova rupčaga sa odvratnom hranom, gde zaista u velikom procentu jedu ljudi sa margina društva (mada u SAD ima i gorih fast food lanaca koji su dno dna). S druge strane, u mnogim zemljama reč je o pristojnim restoranima gde se za mali novac može pojesti solidan obrok. Srbija mi se visoko kotira na listi dobrih Mek praksi, mada i mi postajemo svet, budući da su toaleti u proseku sve prljaviji, a radnici sve gluplji (što je dobar znak jer ne valja kada pametan svet radi u u Meku). Međutim, najfascinantnija stvar je da je neko uspeo da osmisli koncept koji će se primiti u toliko različitih kultura sveta - osnovni proizvodi su svugde isti, a da li se u produženom meniju nalazi gaspačo, gazirana jabuka ili nešto treće je stvar glokalizacije. Kolikogod nekome deluje paradoksalno, Mek je najbolji restoran na svetu, to su izglasale stotine miliona ljudi sa svih krajeva planete, bez da ih je iko prisilio da tamo jedu.
Mek svima daje mogućnost da biraju šta će jesti. Nije obavezno jesti pomfrit i piti gazirane sokove, zdrave salatne i sokovne alternative odavno postoje - loša kombinacija za zdravlje može se napraviti u svakom restoranu. Ko je pratio srpski fast food zna da je Mek svake godine identifikovan kao besprekoran u svim standardima higijene, usklađenosti krajnjih proizvoda sa listama sastojaka koje se objavljuju i valjda jedini koji ima pljeskavice koje su od 100% mesa. Tako da se ja sada odjavljujem, jer sam nešto ogladneo, samo ne znam da li ću put Terazija ili Zelenjaka.
Šta je to slobodna energija i alternativni izvori energije
Slobodna energija je univerzalno, prirodno nepotrošivo obilje energije koje je besplatno i neograničeno na raspolaganju svim ljudima, poput vazduha. Kvantna mehanika je pokazala da je svemir uzburkani kazan energije sa česticama koje neprestano nastaju i nestaju.
Bašta Balkana - Natural. Life. Style. Blog. Web internet magazin i portal za zdravlje, život, ljubav, hranu, duhovnost, turizam
Da li će Adobe Creative Cloud uticati na...
Jučerašnje saopštenje kompanije Adobe na temu prelaska naplate desktop softverskog paketa Creative Suite na Creative Cloud platformu odmah je sa sobom donelo pitanje - Šta ovaj hrabri potez kompanije Adobe donosi sa aspekta budućnosti prodaje desktop softverskih paketa? (Komentari - Mashable, Forbes, WSJ). Ovo je jedan od pokazatelja kako je Cloud tehnologija tzv. megatrend, odnosno koncept koji će mnogo toga promeniti u budućnosti (prodaje) softvera.
Šta se ovde uopšte desilo (za one sa "jeftinijim kartama")?
Adobe-ova najava o prelasku na Cloud naplatu desktop verzija sofvera kao što su InDesign CC, Illustrator CC, Dreamweaver CC, Premiere Pro CC, After Effects CC, Muse CC i Photoshop – Adobe Photoshop CC i drugi, odnosno prelasku naplate tih softvera u "oblak" (uz podršku i dodatne usluge) - podrška za starije verzije softvera ostaje još određeno vreme, dovešće do toga da sve one osobe koje koriste piratske kopije nekog od Adobe-ovih softvera iz CS paketa više neće moći besplatno da nabavljaju nove verzije ovog softvera.
Da li ovakav potez kompanije Adobe predstavlja način potpunog suzbijanja piraterije?
Da li će oni koji nemaju para da mesečno plaćaju korišćenje ovog softvera zauvek osuđeni da ne dobijaju novije verzije ove softverske kompanije? Da li će ovaj potez osokoliti Microsoft da krene u istom pravcu, i kako će se to odraziti na budućnost korišćenja novih verzija softvera? Da li ovakav potez uskoro može da kreira novi raskorak između bogatih i siromašnih (Digital Divide)?
Sva ova prethodna pitanja biće veoma aktuelna od momenta ako se Microsoft odluči da prati ovaj veoma primamljivi način da se poveća prihod od koiršćenja softvera, a ako se to desi, od tog momenta tržište PC kompjutera više nikada neće biti isto.
Ipak, ovo nisu devedesete kada je postojala dominacija kompanija kao što su Adobe i (eventualno) Microsoft!
Postavlja se veoma ozbiljno pitanje svrhe prelaska na nove verzije pominjanih softvera za sve one koji ne koriste intenzivno specijalizovane alatke koje nudi Adobe. Oni koji su profesionalci u tim oblastima, mogli bi možda i da razmisle da počnu da plaćaju softvere koje do sada nisu plaćali, a donosili su im "'leba".
Prethodne verzije Adobe alata sasvim lepo rade, a već puno godina nove verzije ne donose ništa toliko neophodno da baš morate preći na njih (isto važi i za Microsoft). I novi kompjuteri moći će lepo da rade sa ovim starim verzijama softvera.
OpenSource softver je sve kvalitetniji i alternative svih verzijama pomenutih softvera postoje, ali za slučaj Adobe-a nisu baš toliko kvalitetne (uglavnom). Naravno, alternativa se uvek može koristiti.
Apple sa svojim OSX-om i iOS-om nema baš toliko problema sa piraterijom, pa su korisnici ovih kompjutera ranije "naučili" da više plaćaju softver (uglavnom).
Tu je i Android platforma, pa će se videti šta se sve interesantno može desiti na ovom tržištu ako i MS krene usvoj "pretplatnički klaud pohod".
Ukratko, ovakva dešavanja predstavljaju kratkoroćno veoma dobro rešenje za "stare" softverske kompanije koje su dugoročno bile u silaznoj putanji sa aspekta prihoda, ali dugoročno posmatrano konkurencija sa inovativnim Freemium poslovnim modelima (korišćenje servisa/softvera je besplatno do određene granice koja nije "30 dana demo") može postati sve bliža postojećim softverskim gigantima. Ova dešavanja su sve aktuelnija u sektoru poslovnih aplikacija.
I ovaj događaj samo potvrđuje da će se još puno novih i uzbudljivih novih stvari dešavati do kraja ove dekade.
Napomena: Uz blage ispravke na početku teksta, u odnosu na sugestije čitalaca iz komentara tekst je ostao praktično isti, odnosno sa istom poentom...
Kategorija: Biznis, Blog, Događaji, Društvo, Ekonomija, Generalna, Informatika, Internet, Posao, Razno, Tehnologija
Narodu je potrebna socijalna pravda, jer, živimo u vremenu kada bogataši otimaju tuđe, a sirotinje je sve više. "Bog je došao na ovaj svet da nas nauči kako treba da delimo jedni drugima, a ne da otimamo jedni od drugih
kaže Amfilohije Radović u svojoj vaskršnjoj poslanici. Čisto da ne zaostane za papom.
Od tolikih istorijskih državničkih govora koji se citiraju, štampaju i preštampavaju, meni je najdraži ovaj isečak iz jednog govora Williama Pitta starijeg, britanskog premijera, iz 1763. U tih par rečenica stala je suština liberalne zapadne civilizacije i njenih ključnih institucija -- ograničene vlade, vladavine prava i privatne svojone:
"Najsiromašniji čovek u svokoj kolibi može prkositi svoj sili britanske krune. Koliba može biti krhka; njen krov se može tresti; može vetar duvati kroz nju; oluja može ući, kiša može ući -- ali Kralj Engleske ne može ući. Sva njegova vojna sila ne sme se usuditi da pređe prag urušenog utočišta!"
Evo i originala:
"The poorest man may in his cottage bid defiance to all the force of the Crown. It may be frail; its roof may shake; the wind may blow through it; the storms may enter, the rain may enter,—but the King of England cannot enter; all his forces dare not cross the threshold of the ruined tenement!"
Potaknuta zahtjevima svojih klijenata, Reta d.o.o. odlučila je prosiriti asortiman proizvoda na keramičke pločice i opremu za kupaonice. U travnju se na već postojećoj lokaciji tvrtke otvorio novi izložbeno-prodajni salon, prilagođen ukusima i mogućnostima svakog klijenta.
Kategorija: Biznis, Blog, Ekologija, Ekonomija, Generalna, Informatika, Internet, Kultura, Linkovi, Ljudi, Zabava Možda će Vam se činiti blesavo ali ja sam odlučio, na danasnji dan, kojim obilježavamo pravo na rad i sva druga prava koja svojimradom ostvarujemo, raditi. Danas ću radom obilježiti 1. svibnja. Možda neću nista dokazati ali barem ću se osjećati čovjekomkoji svoje pravo i doista želi iskoristiti a ne da me koje kakvi sindikalno politički "radnici" iskoristavaju za svoje uskogrudne, malograđanske, "neradničke" političko-promotivne aktivnosti.
Kategorija: Biznis, Blog, Ekologija, Ekonomija, Generalna, Informatika, Internet, Kultura, Linkovi, Ljudi, Zabava
Rastko ima odličnu analizu razlika u potrošačkim cenama između Srbije i SAD.
Popularni britanski glumac Hju Lori izjavio je da mu je uloga doktora Hausa u istoimenoj američkoj seriji bila "noćna mora" iako je zahvaljujući njoj postao najplaćeniji TV glumac.53-godišnji Lori dobio je dva Zlatna globusa za ulogu namćorastog dr Gregorija Hausa i zarađivao je 250.000 funti (nešto manje od 300.000€) po epizodi. U intervjuu "Radio Tajmsu", Lori je svoj veliku uspeh nazvao "zlatnim kavezom" i rekao da je nekada čeznuo da doživi nesreću kako bi dobio nekoliko slobodnih dana.
Toliko dugo se govori kriza, recesija, pad prometa, smanjenje proizvodnje da realno gledajući iste riječi vise ne označavaju opasnost za poslovanje već su jednostavan opis situacije u gospodarstvu. Opisi koji označavaju trenutni problem za masu poduzetnika. A sto se radi kada postoji problem ? Nedavno sam pisao kako bi trebalo razmisljati sagledavajući problem a to se možda i najbolje očituje u ovoj situaciji. Ne postavljati sebi pitanje: Zasto ? Već pitati se: Kako ?
Kategorija: Biznis, Blog, Ekologija, Ekonomija, Generalna, Informatika, Internet, Kultura, Linkovi, Ljudi, Zabava
U poslednje vreme dva argumenta poluprofesionalnih zaštitnika potrošača mi vređaju logiku na elementarnom nivou. Prvi je takozvano varanje potrošača na težini/mernim jedinicama. Problem je što su čokolade danas najčešće u pakovanjima od 90 ili 80 grama, da je kiselo mleko prešlo prvo sa mililitara na grame, a potom se i gramaža smanjila i tako dalje. I, elem, potrošači su naivni i neko ih tu zakida, iako je poznato da se elementarna pismenost u našeg sveta iskazuje tako da "neko zna u pare & kantar". Posle toga idu slova, mogu se i sricati. Prava je istina da potrošači žele da dobiju jedinicu onoga što vole da kupuju po nižoj ceni i da su spremni da kupe manje proizvoda za nižu cenu, posebno ako je reč o proizvodima čija cena rasta brže od stope inflacije. Tržišni test kod čokolada je pokazao da kupci hoće manje za nižu cenu, dok su prakse više za istu cenu odbačene (na primer Soko Štark je pokušao da prodaje čokolade od 110 grama, inicijativa je propala). Poenta je da tržište nagrađuje one koji nude nešto manja pakovanja. Baš kao što se na pijaci odavno sve prodaje na grame/dekagrame. Da tržište kažnjava ovakve prakse ne bi ih bilo, 100 gramaši bi pobedili u slatkoj trci. S druge strane, tamo gde nema rasta cena bržeg od inflacije dodatni mililitri su standardna ponuda, na primer kod piva.
Druga primedba tiče se roka trajanja današnje tehnike i to je top pitanje na više portala danas. Istina je da neke stvari traju kraće, da su stariji pandani današnje opreme trajali duže, ali nikako da se postave ključna pitanja. Na primer, koliko je bila cena prosečne veš mašine 1990. godine, a koliko je danas? Ne mora čak ni da se radi diskont za cene iz 1990. godine. Koliko je 1990. godine koštao prosečan televizor, a koliko košta danas? Ovde neću uključivati i rast performansi koji prati nove generacije uređaja. I sa dva ograničenja koja su data, desio se neverovatan pad cena. Deo je plod napretka u svim oblastima, deo je plod ušteda koje delom idu na uštrb dugovečnosti. Kako bilo i tržište je ovde reklo da ište jeftinije, ali i nešto kratkotrajnije. Ko hoće i danas može da kupi skuplje, a dugotrajnije, ali to uglavnom žele samo neke tržišne niše. Miele nije izbor naroda, iako traje jako dugo. Ne isplati se, bolje je kupiti tri obične veš mašine za 30 godina nego jedan Miele. Razvoj argumentacije za grane sa kontinuelnim i brzim inovacijama je bespredmetan. Šta vredi kupiti TV koji će trajati 20 godina. Do tada će standard verovatno biti blizu virtuelne realnosti i interaktivnosti i umreženosti koju danas teško možemo zamisliti. Čemu dugotrajnost onoga što svakako zastareva.
Sve u svemu, kupac je taj koji primarno određuje šta će se proizvoditi, proizvođači mogu i utiču povratno, ali ipak u manjoj meri. A i ja hoću i jare i pare na nivou želja, ali znam da ne može baš sve.
Danas nakon nekoliko tjedana priprema i organizacije konačno smo dovrsili prvi dio posla oko jednog vjerujemo jako zanimljivog projekta. Naime često znamo pisati o važnim segmentima poslovanja, posebno o prodaji. Prije nekoliko godina imali smo i jednog autora koji je objavio nekoliko postova vezanih uz prodajne tehnike. Danas tog autora, trenera prodajnih vjestina svrstavaju u među najutjecajnije ljudi u prodaji tijekom 2012 godine. Riječ je o Alenu Mayeru. Alen je nase gore list, koji je igrom sudbine prije desetak godina lijepu nasu zamijenio za novi početka u Kanadi. Iako je i prije odlaska u Kanadu bio "odličan" prodavač, tek je radom za sebe i za najveće svjetske kompanije u Kanadi otkrio da je njegov put usmjeren u prenosenju znanja onima koji žele postati "odlični" prodavači...
Kategorija: Biznis, Blog, Ekologija, Ekonomija, Generalna, Informatika, Internet, Kultura, Linkovi, Ljudi, Zabava Profesionalna orijentacija: Kako sam postao...
U prvom delu priče o tome šta je uticalo na moju sadašnju profesionalnu orijentaciju opisao sam vreme od moje osnovne škole do završetka fakulteta. U nastavku sledi opis najvažnijih okolnosti koje su me dovele u situacijuda radim posao savetnika za poslovnu primenu interneta.
Internet nisam počeo da koristim zato da bih zarađivao od njega
(10-12 sati usmerene edukacije na dnevnom nivou 6 meseci, ili 5 sati dnevno godišnje)
U januaru 1997. g. prvi put sam se samostalno is svog doma uključio na internet preko lokalnog broja telefona. Imao sam sreću da me u tom momentu nije ništa posebno interesovalo od različitih oblasti koje su mi u prethodnom periodu okupljale pažnju (prethodno sam svašta "izgustirao"), pa sam se naredna tri meseca fokusirao na sam fenomen interneta - kako bih mogao da što bolje naučim kako da dolazim do informacija online. U to vreme internet je bio veoma skup i bilo je 3 puta jeftinije primati e-mail od surfovanja Webom, pa sam svojih 5 sati Weba mesečno koristio da brzo pronađem ono šta me je tada interesovalo, prijavljivao se na mailing liste, i u off-line režimu sam čitao materijale na temu pretraživanja po desetak sati dnevno.
U aprilu 1997. g. na nagovor prijatelja napravio sam svoju prvu personalnu stranicu (tada nisu postojali blogovi), i tada sam preusmerio svoja interesovanja na tematiku kako sada da me druge osobe pronađu na tada već "ogromnom" internetu. Nastavio sam dnevno da trošim od 10 do 12 sati (pored toga što sam u međuvremenu završavao fakultet), sada na temu onlinepromocije, s tim da sam sada imao svoj sajt gde sam isprobavao naučeno. Veoma brzo sam shvatio da "taj marketing" ima ozbiljnog smisla, kada sam na osnovu jedne promotivne akcije uspeo da povećam posetu sajtu pet puta: sa 5 poseta dnevno na 25 poseta dnevno!
Do septembra meseca iste godine proučio sam dovoljno materijala iz oblasti pretraživanja veba i internet promocije da sam počeo pripreme da napravim svoj besplatni mesečni email časopis, koji sam pustio na 250 email adresa u novembru 2007. (nakon toga sam saznao i šta u praksi znači spam, jer sam većinu tih email adresa pokupio preko sajtova internet servis provajdera). Zbog karakteristika tadašnjeg interneta, bilo je sasvim logično napraviti mailing listu, kako sam to mogao tada da vidim u mnogim inostranim primerima projekata iz oblasti internet marketinga.
Kako sam uspeo da dobijem besplatnu reklamu na tada jednom od najposećenijih sajtova - YUSearch.com, moj projekat je video g. Vladimir Čolić vlasnik sajta www.beocity.net (takođe u tadašnjoj kategoriji najposećenijih veb sajtova na domaćem internetu) i ponudio mi je da moj projekat "prebacim" na njegov veb sajt, što se i desilo u decembru 1997. g. Do kraja januara 1998. g. mailing lista mog email časopisa je imala 1.200 prijavljenih korisnika.
Tada sam naučio jednu od najvažnijih stvari koja se odnosi na online aktivnost i kreiranje kvalitetnog online nastupa:
Shvatio sam da sam mogao tim osobama koje prate moj sajt i mailing listu da ih lako uverim da je "crno u stvari belo". Tada sam doneo odluku da moram još ozbiljnije da se posvetim objavljivanju releventanih sadržaja, upravo iz razloga da ne dovodim u zabludu one koji ne poznaju dovoljno datu oblast. Ili, sa rastom čitalačke publike raste i odgovornost!
Kako sam došao na ideju da zarađujem od interneta?
Kako to obično biva kada ste veoma aktivni online, bio sam u (email) kontaktu sa velikim brojem tadašnjih aktivnih članova online zajednice, pa sam dobio poziv da budem jedan od predavača na konferenciji NetForum koja se održavala u Beogradu u aprilu 1998. g. Tamo sam uživo upoznao mnoge predstavnike tadašnje online zajednice, uključujući Nenada Orlića i Žanu Poliakov. Ove dve osobe su mi praktično najviše doprinele mom profesionalnom usmeravanju u pravcu internet biznisa (pored već pomenutog Vladimira Čolića) - Žana Poliakov i Vladimir Čolić tokom prvih godina, a Nenad Orlić dugo godina i nakon tog početnog perioda moje profesionalizacije na Internetu. Puno im toga dugujem, i ovom prilikom im se javno zahvaljujem za sve...
Ta konferencija iz aprila 1998. g. bila je ključna za moje profesionalno opredeljenje u vezi sa internet poslovanjem, jer sam tada shvatio da su samo pojedinci koji su bili prisutni na toj konferenciji (a bilo je preko 200 učesnika) shvatali to što sam tada pričao, a imao sam prilike da vidim da u razvijenijim zemljama online marketing funkcioniše. U tom momentu (a i dugo vremena kasnije) nisam znao šta bih tačno radio na internetu, ali sam znao da će mi to biti profesija.
Prvi profesionalni angažmani
Baš u vreme kada mi je isticao godišnji aranžman na Fakultetu (jesen 1998. g.), dobio sam ponudu od Žane Poliakov da održim predavanje umetnicima na temu promocije slabo-profitnih i neprofitnih projekata, i načina pretraživanja interneta (napomena: u to vreme nije postojao Gugl). Na tom predavanju sam upoznao Zorana Stanojevića koji mi je predložio da budem predavač na temu pretraživanja interneta za potrebe novinara (manje je poznato da je Zoran Stanojević autor prve ne-tehničke knjige iz oblasti korišćenja interneta u Srbiji - "Tri blage sa Internetom"). U narednih nekoliko meseci (praktično do bombardovanja Srbije) imao sam veći broj predavanja koja su organizovali Žana Poliakov i Zoran Stanojević, što mi je tada bila dobra osnova za pripremu da zarađujem od interneta.
U to vreme stiže mi i prva ponuda za kompenzacioni aranžman (koju sam prihvatio) - online promocija obuka tadašnjeg Management Training Centra (MTC) iz Novog Sada za prisustvovanje tim obukama. Ova tromesečna obuka mi je puno pomogla, a između ostalog sam na vežbi iz tehnika prodaje i prvi put u životu realno prodao izradu veb sajta za kompaniju IGM "Stražilovo". Sa vlasnikom MTC-a Ivanom Šurjanovićem sam u narednih desetak godina radio na nekoliko desetina kanadskih online projekata.
Iste te jeseni 1998. g. počinje u Novom Sadu da se formira Satto Internet Service koji je imao za cilj da oformi ozbiljnu ekipu osoba koje se razumeju u internet sa različitih aspekata i da ponudi kvalitetnu uslugu online nastupa na tehničkom i promotivnom nivou. Pripreme za lansiranje ovog servisa u pravom obimu su prekinute čuvenim bombardovanjem, a deo te ekipe je kasnije formirao nekoliko različitih interesantnih kompanija. U periodu nakon 1999. g. u nekoliko navrata sam sarađivao na online projektima sa pojedinim članovima ovog inicijalnog tima. Osoba iz tog tima sa kojom sam kasnije najviše sarađivao i koja je takođe dosta uticala na moj profesionalni razvoj je Stevan Majtorović.
Izrada veb sajtova, greške u poslu i naravoučenija
Veoma brzo nakon mog "ulaska u privredu" sam shvatio da privrednici (direktori, vlasnici firmi) u osnovi ne shvataju klasičan marketing, a inicijalno sam nameravao da prodajem usluge iz oblasti internet marketinga. To sam rešio na taj način što sam do 2001. g. prodavao skoro isključivo izradu veb sajtova, gde sam za vreme same izrade sajta i naknadno radio svoje usluge, ali to nisam posebno izdvajao i naročito objašnjavao, jer nije imalo puno smisla.
Prvi ozbiljniji poslovi (i najave ozbiljnijih poslova) su počeli da pristižu tokom 2000. g., i tada sam napravio prvu veliku grešku kada sam na osnovu nekih najava otvorio firmu sa dve zaposlene osobe (od kojih je jedna Maja Vasić) i veoma brzo nakon otvaranja dospeo u probleme sa dugovima jer nisam obezbedio dovoljno stalnih poslova za normalno funkcionisanje firme. U to vreme sam dobio i jedan veliki posao koji smo krenuli da radimo bez potpisanog ugovora i bez znanja o tome da povećanje broja zahteva od strane klijenta tokom trajanja izrade veb sajta produžava vreme izrade. Kako smo probili dogovoreni rok, nismo definisali šta je tačan zadatak koji se radi nismo uspeli da kontrolišemo klijenta u njegovim dodatnim zahtevima (nigde nije bilo rečeno da on ne može da dodaje nove zahteve), klijent je odlučio da me tuži za prekoračenje roka, što sam prihvatio kao kaznu za moje neiskustvo u vođenju poslovanja.
Kao rezultat svega navedenog "progledao" sam iz oblasti prava (znam samostalno da kreiram veoma kvalitetne ugovore) i iz oblasti vođenja toka izrade veb sajtova, a tada sam i potvrdio inače poznatu činjenicu da se najbolje uči iz spostvenih grešaka, što je i najskuplje.
Tokom svih ovih godina pravio sam puno grešaka, i tada sam imao samo jedan od dva izbora: ili ću nastaviti da pravim iste greške, ili ću izvući pouke iz napravljenih grešaka. Ovo je i jedna od "tajni" zašto imam toliko iskustva iz različitih oblasti online poslovanja, promocije i prodaje. Ovo svakako ne preporučujem da ponavljate...
Knjiga, Formalna edukacija i online konsalting
U jesen 1998. prvi put sam došao na ideju da napišem knjigu iz oblasti internet marketinga, što mi je uspelo sredinom 2002. g. Izdavanje knjige mi je puno pomoglo u mnogim oblastima profesionalnog bavljenja internetom, uključujući i ulazak kao predavač u institucije formalnog obrazovanja. 2003. g. prihvatam ponudu da na VISER-u držim predmet Internet marketing na novoformiranom smeru za e-poslovanje, i u ovoj školi sam u kontinuitetu držao više predmeta do 2011. g. 2006. g. sam prihvatio ponudu da budem koordinator na novo-formiranim specijalističkim strukovnim studijama iz e-poslovanja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu (što sam i danas). Od 2011. g. sam predavač na Visokoj IT školi.
U periodu od 2000. do 2004. g. radio sam na većem broju manjih i nekoliko većih projekata, i tokom rada na tim projektima sam uspeo da iskristališem šta je to gde moje znanje i iskustvo mogu da doprinesu najviše nekom projektu.
Moj dugogodišnji fokus interesovanja na problematiku koja nema u fokusu ŠTA ili KAKO je potrebno da se radi da bi se izgradilo i vodilo prisustvo organizacije na internetu, već ZAŠTO je nešto potrebno uraditi sa aspekta zadovoljenja potreba organizacije i njenih ciljnih grupa (ciljne javnosti), me je dovela u situaciju da razmišljam o internet konsalting biznisu.
2004. g. sam dobio poslove u nekoliko veilikih projekata za kompanije Sintelon (tadašnji Sintelon Plus, sadašnji Tarkett), Metalac i Novosadski sajam, gde sam učestvovao u osmišljavanju načina i sprovođenja strategije online nastupa ovih kompanija na internetu, na nivou klasičnog konsaltinga. Tada sam iodlučio da ću unarednom periodu svog profesionalnog života imati fokus na uslugama savetovanja iz oblasti poslovne primene interneta, ili:
Šta je potrebno uraditi i kako to da se uradi da bi organizacija imala koristi od interneta (korist ne mora da bude samo finasijska). Ono pitanje zašto se postavlja sve vreme osmišljavanja i vođenja online nastupa kao korektivni faktor koji bi trebalo da maksimalno spreči dominaciju tehničkih rešenja na vebu u odnosu na poslovne ciljeve organizacije (zašto mi uopšte sve to radimo?).
Sastavni deo posla savetnika jeste i edukacija, ali u ovom slučaju je to in-house edukacija neformalnog tipa koja za posledicu ima usvajanje veoma konkretnih znanja za vođenje konkretnih poslova potrebnih za vođenje online poslovanja organizacije. U tom kontekstu sam 2011. g. napravio strateški dogovor sa kompanijom LinkGroup gde se polako formiraju posebni smerovi na IT Akademiji (biće uskoro posebna najava), a držim predavanja i na Biznis Akademiji na temu različitih aspekata poslovne primene interneta. Cilj ovog tipa neformalne edukacije jeste da se u narednom periodu formira neformalna edukacija koja ima za cilj kreiranje kadrova koji imaju mogućnost da stiču adekvatna (potrebna) znanja da bi se obavljali konkretni poslovi iz oblasti primene elektronskog poslovanja. In-house edukacija ostaje za potrebe pojedinačnih kompanija, a u svim ostalim slučajevima postoje (i kreiraće se) odgovarajući programi na IT Akademiji i Biznis Akademiji.
I za kraj: 7 saveta i naravoučenija iz mog primera
Potrebna su šira znanja iz različitih oblasti, ne samo specijalizovana znanja za obavljanje poslova koji u sebi imaju stratešku komponentu.
Formalna edukacija je potrebna (naročito visoka edukacija koja će biti sve potrebnija u narednom periodu), ali nije dovoljna za obavljanje konkretnih poslova koji se sada traže na trištu. Internet je dostupan, tamo se treba dodatno edukovati i usvajati konkretna znanja iz željenih oblasti. Što više prakse!
Potrebno je fokusirati se na najvažnija znanja, odnosno potrebno je odrediti koja su to najvažnija znanja iz posmatrane oblasti, i ta znanja unapređivati.
Sami pokrenite sebe u željenom profesionalnom pravcu, nemojte očekivati da će to neko za vas da uradi (čak i ako se to desi).
Više učite iz tuđih grešaka nego iz svojih, ali se nemojte bojati padova. Padovi u poslovanju su veoma lekoviti...
Reputacija se stiče godinama a gubi u sekundi. Što više utičete na druge, odgovorniji ste njima i svima ostalima koji prate vaš rad da stojite iza svega što ste rekli i učinili/uradili. Online okruženje je idealno da bilo ko može veoma precizno da odredi da li ste ili niste "lažnjak".
Nemojte imati sedam stavki ako ih realno imate šest. Nemojte daviti!
Napomena: Ovaj tekst je napisan uz podršku kompanije LinkGroup kao deo projekta "Podrška samozapošljavanju blogera".
Kategorija: Biznis, Blog, Događaji, Društvo, Ekonomija, Generalna, Informatika, Internet, Posao, Razno, Tehnologija
Implicitna tržišta su mesta gde se može mnogo toga saznati i ujedno mesta gde mnogi ekonomisti koji žive udobno zašuškani u svetu modela pokazuju da ne razumeju suštinu interakcija između različitih učesnika na tržištu i prirodu ljudskog ponašanja. Tokom mojih poslednjih nekoliko putovanja po zemljama EU primetio sam da postoje suštinske razlike u načinu na koji se koristi marketing miks u neformalnoj grani prosjačenja. Inače, prosjačenje je ozbiljan biznis, kod nas najčešće organizovan na jednom od najefikasnijih principa organizacije formalnih grupa u neformalnim granama - principu bande. Jasno se zna hijerarhija u "firmi" koja se bavi tim poslom, postoji fizička podela tržišta, tržište se brani silom itd. Tu i tamo ima i slobodnih strelaca, ali to nije dominatna praksa. Sam posao je s moje tačke gledišta legitiman koliko i svi drugi ulični poslovi koji su vrlo slični (muziciranje, portretisanje itd...), dok god se to čini bez uznemiravanja potencijalnih "kupaca" i dok se radnicima ne usraćuju životne prilike (čitaj deci uskraćuje osnovno obrazovanje). Posao je klasična siva zona, zakon ga brani, ali u praksi se toleriše.
Kao i u svakoj maloprodaji prosjaci imaju svoj marketing miks. Lokacija je broj jedan. Nije potrebno obrazlagati. Proizvod ima mesto broj 2, a to može biti majka sa malim detetom (decom), telesna mana, nakaznost, tugaljiva priča, vapaj za ispunjenjem osnovnih potreba po Maslovu i tako dalje... U Srbiji definitivno prevlađuju socijalne priče, smoreni profil prosjaka uz tu i tamo poneku energičnu prosjakinju koja traži sadaku i želi vam sve najbolje dok se nada "kupovini", odnosno stavlja vam u izgled sve najgore kada je iskulirate. Promocija se svodi na priču i već pomenute kombinacije. Konačno, cena se ogleda u strukturi novca koji ostaje u posudi gde se novac ostaje ili verbalnom pozivu. Cena se razlikuje od mesta do mesta i skladu je sa kupovnom moći ljudi koji su target. Strategija može biti opšta, kada prosjak ide na ekonomiju obima i ne radi gotovo ništa ili delimično kastomizovana kada prosjak aktivno traži pare od pojedinaca.
Za razliku od Srbije, prosjačenje u EU ima drugačiji marketing miks, a rekao bih i da je razvoj ljudskih resursa na višem nivou. Samo tako mogu objasniti barem dva profila prosjaka kojih u Srbiji nema. Prvi je profil prosjaka sa psom ili dva psa. Ovo je najpopularniji model prosjačenja u većini centralnih zona gde je i tržište najveće. Životinje i mala deca su idealni u marketingu, a kako u većini zemalja EU mala deca nisu baš tako često moguća kao instrument marketinga na način kako je to u Srbiji, pas je došao na njihovo mesto. Drugi profil je profil žene koja moli na najponizniji način. Reč je prosjakinjama koje su prekrivene od glave do pete i koje kleče lica gotovo prislonjenog zemlji i u tom položaju ostaju jako dugo, bez da kažu ijednu reč. Ovo je klasična pozicija osobe koja moli koja izaziva veliku nelagodi kod značajnog procenta populacije i ovaj oblik "promocije" je školski primer primene teorije u praksi. Konačno, EU ima i treći profil koji nije toliko prisutan u Srbiji, a to je profil osobe koja po svemu može da radi, a neće, i gde svoju aktivnost najčešće obavlja potpuno smorenim prosjačenjem. Kod nas ovaj profil radi drugačije, najčešće kroz sitne pravare za 100-200 dinara.
Šta reći za zaključak. Ja bih rekao da će Srbija biti na dobrom putu kada pas postane instrument marketing miksa prosjačenja.
Tako jutros uz kavu pročitah dio izjave stručnjaka u globalnoj financijskoj industriji, pa pomislih zasto to i ne bi bio naslov ovog posta. Stručnjaka neću imenovati, dovoljno da kažem da riječ o vrlo inteligentnom čovjeku, skolovanom na nasem HR fakultetu te nekoliko daljnjih godina i izvan lijepe nase. Osim skolovanja taj visoki IQ donio mu je znanje dovoljno veliko da složi modele predviđanja kretanja i određivanja trendova u financijskoj industriji, pa je jedan od onih kojeg se slusa kada su pitanju analize i predviđanja kretanja vrijednosti dionica ali sto je možda daleko bitnije za moj post, slusa ga se kada se ulaže u velikoj financijskoj kladionici na tržistu derivata i ostalih izvedenica koje su tijekom zadnjeg desetljeća i nesto vise izmislili magovi financijske industrije kako bi zadovoljili potrebe za rizikom velikih igrača, velikih uloga, velikih dobitaka i nažalost jos većih gubitaka.
Kategorija: Biznis, Blog, Ekologija, Ekonomija, Generalna, Informatika, Internet, Kultura, Linkovi, Ljudi, Zabava
Na vest da je NBS na sastanku sa stručnjacima odlučila da kurs ostane fluktuirajući, naišao sam na ovaj komentar:
Ako nekom nije jasno zasto Srbija ekonomski i na svaki drugi nacin umire, eto vam jos jednog dokaza. Problemi na sve strane, posebno u losem radu NBS, a oni organizuju skup istomisljenika (guverneri bivisi i sadasnji, clanovi Saveta guvernera bivsi i sadasnji, "ekonomisti") da bi utvrdili da imaju isto misljenje. Kakvo nepotrebno trosenje vremena i omalovazavanje inteligencije srpske javnosti.
Odlično rečeno i nemam šta da dodam. Inače, mene je NBS pozvala na taj sastanak jednim jako lepim i formalnim e-mailom; odgovorio sam da jesam zainteresovan i pitao za datum; a onda više nisam dobio nikakav odgovor. Ili su zaboravili ili su se predomislili.
Insajderski izvori mi kažu da je od učesnika skupa jedino Labus odstupio od mišljenja većine. Labus se i ranije javno izjašnjavao za fiksni kurs u vidu jednostranog uvođenja evra, pa nije problem da to otkrijem.
Jedino pitanje koje se postavlja je da li su ovde u pitanju interesi ili neznanje. Mislim da ima elemenata obe stvari. Jedan broj ekonomista je vezan za NBS i upravne odbore banaka i tu su u pitanju lični interesi. Ali u isto vreme, najveći broj njih, sa retkim izuzecima, uopšte ne zna kako da brani ideju plivajućeg kursa, već uporno govori o konkurentnosti, spoljnotrgovinskom deficitu i sličnim stvarima koje sa održivošću kursa nemaju blage veze. Ne znam koje od ta dva je veća tragedija.
Ova prenaduvana afera i dalje traje. Ukratko, ugledni ekonomisti Carmen Reinhart i Ken Rogoff napisali su pre par godina rad koji na osnovu istorijskih podataka zaključuje da kad učešće duga u BDP premaši 90%, stopa ekonomskog rasta te zemlje bude manja. Sada je druga grupa ekonomista otkrila grešku u tom radu -- jedna priznata greška je bila u formuli u Excelu, a druge nedokazane optužbe su za selektivno biranje podataka. Evo šta mislim o celoj stvari.
Prvo, ova studija se sada odjednom predstavlja kao da je bila neki ključni dokaz za evropske politike štednje iz prethodnih godina. Mediji širom sveta objavljuju da je glavni argument za štednju bio baziran na matematičkoj grešci.
Iskreno, ja tek sada po izbijanju afere prvi put čujem da je taj papir bio tako važan u izboru politika štednje (a i štednje je inače bilo jedino ako štednju definišemo kao nešto manji deficit od mogućeg). Više pažnje od ovog rada izazvala je knjiga istih autora na sličnu temu i čiji podaci nisu sporni, kao i istovremeni vrlo dobri radovi C. Reinhart o finansijskoj represiji. Ja do sada nisam ni primetio da su oni imali taj poseban papir koji sadrži nešto što knjiga ne sadrži. A siguran sam da nije znala ni Angela Merkel. Ali sada je u interesu međunarodnog kejnzijanstva da se taj papir predstavi kao ključni rad koji je doveo do štednje.
Drugo, da li neko stvarno formira mišljenja na osnovu istorijskih korelacija poput ovih? Zna se da je udeo duga u GDP vrlo nepouzdan indikator krize zaduženosti -- Slovenija je u krizi sa 50% (vidi ispod), Japan u isto vreme ima još malo pa 250% i nikom ništa. Dalje, taj indikator ne samo da je nepouzdan i relativan, već u sebi sadrži GDP. Uz dati dug, niska stopa rasta GDP sama po sebi uzrokuje visok dug/GDP racio. Zatim, rad R&R tvrdi da je 90% nekakva magična granica - nakon što je zemlje podelio u četiri grupe: manje od 30, 30-60, 60-90 i preko 90%. Takvom metodom su lako mogli dobiti granicu i od 70 ili 150% da su hteli.
Dakle, rezultat je, kao i većina rezultata u stvarima makroekonomije, dobijen na osnovu proizvoljnih podela, raznolikih istorijskih podataka smešteni u istu kolumnu, mešanja baba i žaba, upoređivanja potpuno različitih zemalja u različitim vremenima na osnovu tog jednog nepouzdnog indikatora. Takve stvari se mogu konsultovati ili poslužiti za ilustraciju, ali namerne ili nenamerne distorzije koje su u njima moguće daleko prevazilaze uticaj napšravljene računske greške. Pravi skandal je ako neko na osnovu ovakvih makro merenja stvarno donosi nekakve zaključke, a ne računska greška.
Sve u svemu, niti rad R&R treba uzeti kao referencu za donošenje zaključaka o politici štednje ili raste, niti je to u praksi bilo urađeno kao što se sada pokušava prikazati. Zato i cela afera zavređuje mnogo manje pažnje nego što joj je poklonjeno.